Министар Ђурић на институту „Клингендал“ о економској и спољној политици Србије

„Србија је била у протеклих неколико година фокусирана на снажење свог економског развоја, изградњу инфраструктуре и рад на односима са страним партнерима, пре свега са ЕУ, и управо из тог разлога Влада је поставила пуноправно чланство у ЕУ као свој кључни стратешки приоритет“, изјавио је Ђурић.

Према његовим речима, намера нам је да спроведемо законске и друштвене реформе до краја 2026. године, и са тим циљем је усвојена и реформска агенда, чија реализација, како је истакао, неће бити угрожена протестима који су у току у Србији.   

„Економија у Србији напредује стабилним темпом и снага наше економије је више него удвостручена за само једну деценију, и то није тек тема за хваљење, већ нешто што је видљиво и опипљиво у приходима државе, квалитету услуга које држава пружа, као и у животном стандарду грађана“, објаснио је Ђурић.

Снажан економски развој, како је додао, резултирао је и чињеницом да Србија привлачи већину директних страних инвестиција на Западном Балкану, а међу инвеститорима који веома добро послују у Србији су и они из Холандије. 

Према његовим речима, стављање политичког акцента на питање чланства у ЕУ је наш несумњив интерес, будући да већи део спољне трговине остварујемо са том групом земаља.

„Под теретом смо неких наслеђених проблема, као што је дијалог Београда и Приштине, који се у протеклих неколико година одвија успореним темпом због једностраних потеза Приштине“, додао је Ђурић.

Како је објаснио, то питање оптерећује односе Србије са делом међународне заједнице, јер Србија не жели да асоцијација на њу буде једна тема. 

Ђурић је навео да на спољну политику Србије у значајној мери утиче чињеница да је Београд био једна од најважнијих престоница Покрета несврстаних, од чега наша земља и данас има користи у комуникацији са земљама Азије, Африке и Латинске Америке.

Србија, такође, има значајне економске бенефите и од великог броја споразума о слободној трговини, по чему се са њом у Европи може поредити само Швајцарска.

„Све ово помињем, јер то је важно за објашњавање суштине политике Србије. Да смо овај округли сто одржали пре рецимо 15 година, главне теме би вероватно биле идеолошка или територијална питања, а данас се парадигма српске политике помера ка економском и инфраструктурном развоју, као и борби против корупције, економској и социјалној мобилности, социјалној правди“, казао је Ђурић. 

Према његовим речима, Србија је међу европским земљама са највећим бројем суседа, и природно је да је добросуседска политика један од стубова наше спољне политике.

„Ја сам у протеклих неколико месеци настојао да се интензивно бавим суседима, посебно онима са којима смо запоставили дијалог, као и онима који су већ у ЕУ и са којима можемо да у сарадњи пронађемо заједничку корист и интерес“, рекао је шеф српске дипломатије.