Политички односи Србије и ЕУ
Европске интеграције и чланство у Европској унији су национални интерес и стратешко опредељење Републике Србије, док су вредности Европске уније управо оне вредности које Република Србија подржава и жели даље да негује. Република Србија посматра приступни процес Европској унији као подстицај за реформе и јачање европских стандарда. Додатно, Европска унија је најважнији трговински и инвестициони партнер Републике Србије и веома значајан фактор економске стабилности земље.
Република Србија потписала је 29. априла 2008. године Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Овим Споразумом је потврђена перспектива чланства Републике Србије у Европској унији и регулисани су међусобни односи две стране до реализације пуноправног чланства. Тела надлежна за спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању су: Савет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање и одговарајући пододбори, као и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.
Званични захтев за чланство у Европској унији Република Србија је поднела 22. децембра 2009. године, а статус кандидата за чланство стекла је 1. марта 2012. године. Одлуком Европског савета о отварању приступних преговорa од 28. јуна 2013. године, започиње најзахтевнија фаза европских интеграција - преговори о чланству, која ће резултирати потпуним усаглашавањем са системом, вредностима и законодавством Европске уније. Ток приступних преговора
Почетак преговора Републике Србије и Европске уније означен је првим састанком Међувладине конференције (Intergovernmental Conference – IGC) 21. јануара 2014. године. Том приликом представљен је Преговарачки оквир Европске уније, који садржи принципе, смернице и процедуре за вођење преговора о приступању. Фокус у преговорима је на условима под којима ће држава кандидат усвајaти, имплементирати и извршавати правне тековине ЕУ (acquis communautaire), подељене на 35 тематских поглавља, односно у складу са новом методологијом, у шест кластера.
Влада Републике Србије формирала је неопходна тела за координацију процеса приступања Европској унији, односно Координационо тело за процес приступања Европској унији и Савет Координационог тела, као и Преговарачки тим за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији. У складу са поделом преговарачког процеса на 35 поглавља, формиране су преговарачке групе за свако засебно поглавље. Значајан корак у институционалном јачању процеса преговора са Европском унијом остварен је 2017. године, формирањем Министарства за европске интеграције. Поред државних институција Републике Србије и њених представника, у процес приступања Европској унији укључени су и представници цивилног друштва, првенствено кроз Национални конвент о Европској унији.
Министарство спољних послова је носилац активности за Преговарачку групу за Поглавље 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика). Осим тога, Министарство спољних послова учествује у раду преговарачких група за поглавља 23 (правосуђе и основна права), 24 (правда, слобода и безбедност) и 30 (економски односи са иностранством).
У досадашњем току преговарачког процеса између Републике Србије и Европске уније одржано је укупно једанаест међувладиних конференција на којима је отворено осамнаест преговарачких поглавља, од којих су два привремено затворена.
Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији
- Прва, 21. јануара 2014. године - представљени су Преговарачки оквир Европске уније и Уводна изјава Републике Србије
- Друга, 14. децембра 2015. године – отворена су поглавља 32 (финансијска контрола) и 35 (остала питања)
- Трећа, 18. јула 2016. године - отворена су поглавља 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност)
- Четврта, 13. децембра 2016. године – отворена су поглавља 5 (јавне набавке) и 25 (наука и истраживање)
- Пета, 27. фебруара 2017. године – отворена су поглавља 20 (предузетништво и индустријска политика) и 26 (образовање и култура)
- Шеста, 20. јуна 2017. године – отворена су поглавља 7 (право интелектуалне својине) и 29 (царинска унија)
- Седма, 11. децембра 2017. године – отворена су поглавља 6 (право привредних друштава) и 30 (економски односи са иностранством)
- Осма, 25. јуна 2018. године – отворена су поглавља 13 (рибарство) и 33 (финансијска и буџетска питања)
- Девета, 10. децембра 2018. године – отворена су поглавља 17 (економска и монетарна политика) и 18 (статистика)
- Десета, 27. јуна 2019. године – отворено је Поглавље 9 (финансијске услуге)
- Једанаеста, 10. децембра 2019. године – отворено је Поглавље 4 (слобода кретања капитала).