Ministar Đurić na institutu „Klingendal“ o ekonomskoj i spoljnoj politici Srbije

„Srbija je bila u proteklih nekoliko godina fokusirana na snaženje svog ekonomskog razvoja, izgradnju infrastrukture i rad na odnosima sa stranim partnerima, pre svega sa EU, i upravo iz tog razloga Vlada je postavila punopravno članstvo u EU kao svoj ključni strateški prioritet“, izjavio je Đurić.

Prema njegovim rečima, namera nam je da sprovedemo zakonske i društvene reforme do kraja 2026. godine, i sa tim ciljem je usvojena i reformska agenda, čija realizacija, kako je istakao, neće biti ugrožena protestima koji su u toku u Srbiji.   

„Ekonomija u Srbiji napreduje stabilnim tempom i snaga naše ekonomije je više nego udvostručena za samo jednu deceniju, i to nije tek tema za hvaljenje, već nešto što je vidljivo i opipljivo u prihodima države, kvalitetu usluga koje država pruža, kao i u životnom standardu građana“, objasnio je Đurić.

Snažan ekonomski razvoj, kako je dodao, rezultirao je i činjenicom da Srbija privlači većinu direktnih stranih investicija na Zapadnom Balkanu, a među investitorima koji veoma dobro posluju u Srbiji su i oni iz Holandije. 

Prema njegovim rečima, stavljanje političkog akcenta na pitanje članstva u EU je naš nesumnjiv interes, budući da veći deo spoljne trgovine ostvarujemo sa tom grupom zemalja.

„Pod teretom smo nekih nasleđenih problema, kao što je dijalog Beograda i Prištine, koji se u proteklih nekoliko godina odvija usporenim tempom zbog jednostranih poteza Prištine“, dodao je Đurić.

Kako je objasnio, to pitanje opterećuje odnose Srbije sa delom međunarodne zajednice, jer Srbija ne želi da asocijacija na nju bude jedna tema. 

Đurić je naveo da na spoljnu politiku Srbije u značajnoj meri utiče činjenica da je Beograd bio jedna od najvažnijih prestonica Pokreta nesvrstanih, od čega naša zemlja i danas ima koristi u komunikaciji sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Srbija, takođe, ima značajne ekonomske benefite i od velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, po čemu se sa njom u Evropi može porediti samo Švajcarska.

„Sve ovo pominjem, jer to je važno za objašnjavanje suštine politike Srbije. Da smo ovaj okrugli sto održali pre recimo 15 godina, glavne teme bi verovatno bile ideološka ili teritorijalna pitanja, a danas se paradigma srpske politike pomera ka ekonomskom i infrastrukturnom razvoju, kao i borbi protiv korupcije, ekonomskoj i socijalnoj mobilnosti, socijalnoj pravdi“, kazao je Đurić. 

Prema njegovim rečima, Srbija je među evropskim zemljama sa najvećim brojem suseda, i prirodno je da je dobrosusedska politika jedan od stubova naše spoljne politike.

„Ja sam u proteklih nekoliko meseci nastojao da se intenzivno bavim susedima, posebno onima sa kojima smo zapostavili dijalog, kao i onima koji su već u EU i sa kojima možemo da u saradnji pronađemo zajedničku korist i interes“, rekao je šef srpske diplomatije.