Ђурић: За раст нам је потребно стабилно и пријатељско окружење

Ђурић, је говорећи на панелу „Одговорност региона за просперитетну будућност на Балкану“, истакао да би олакшавање приступа региона Европској унији решило већину институционалних проблема и отклонило многе политичке недостатке у нашем региону.

„У наредном периоду настојаћемо да унапредимо односе у региону и да значајно инвестирамо у решавање наслеђених проблема из деведесетих. Немам илузија да је то лак процес, али ако желимо да одржимо високу стопу раста, какву смо имали претходних година, мораћемо да обезбедимо стабилно и пријатељско окружење. То ће бити главни задатак мог министарства у наредном периоду“, рекао је Ђурић.

Земље региона, како је оценио, осим што имају заједничку амбицију да постану део ЕУ, деле и низ изазова, укључујући потребу за већом економском и друштвеном мобилношћу, корупцију и недовољно изграђене институције.  

Шеф српске дипломатије је оценио да је многе проблеме могуће отклонити кроз регионалну сарадњу, али да је предуслов за то добро политичко разумевање на највишем нивоу између земаља региона.

„Свет се мења изузетно брзо и доноси бројне изазове, тако да бих рекао да нам је у региону можда потребан неки вид десетогодишњег мораторијума на све политичке и етнички засноване сукобе и несугласице, како бисмо могли да се усредсредимо на оно што је заиста важно“, поручио је Ђурић, истакавши да ће Србија бити проактивна у покушајима да се смање тензије у региону.

Према његовим речима, коришћење етнонационалистичких политика за унапређење личних политичких каријера јесте штетно за интересе региона, и потребно је постићи регионални консензус да је такво деловање неприхватљиво.

Западни Балкан је, како је објаснио министар Ђурић, у свету препознат као целина, и зато је у интересу свих земаља региона да се боље инфраструктурно и економски повезују и да имају заједнички наступ ка споља. 

„Јаки смо само онолико колико је јак наш најслабији члан. Зато верујем да је у нашем виталном интересу да превазиђемо политичке препреке и да престанемо да се фокусирамо на питања из прошлости. Такође, морамо се сложити да та питања нису небитна. Вероватно никада нећемо имати исто виђење о томе шта се догодило пре тридесет година или можда пре сто година, али морамо да схватимо да то није кључно и да не сме да трује наше односе данас“, рекао је Ђурић.