Đurić: Za rast nam je potrebno stabilno i prijateljsko okruženje

Đurić, je govoreći na panelu „Odgovornost regiona za prosperitetnu budućnost na Balkanu“, istakao da bi olakšavanje pristupa regiona Evropskoj uniji rešilo većinu institucionalnih problema i otklonilo mnoge političke nedostatke u našem regionu.

„U narednom periodu nastojaćemo da unapredimo odnose u regionu i da značajno investiramo u rešavanje nasleđenih problema iz devedesetih. Nemam iluzija da je to lak proces, ali ako želimo da održimo visoku stopu rasta, kakvu smo imali prethodnih godina, moraćemo da obezbedimo stabilno i prijateljsko okruženje. To će biti glavni zadatak mog ministarstva u narednom periodu“, rekao je Đurić.

Zemlje regiona, kako je ocenio, osim što imaju zajedničku ambiciju da postanu deo EU, dele i niz izazova, uključujući potrebu za većom ekonomskom i društvenom mobilnošću, korupciju i nedovoljno izgrađene institucije.  

Šef srpske diplomatije je ocenio da je mnoge probleme moguće otkloniti kroz regionalnu saradnju, ali da je preduslov za to dobro političko razumevanje na najvišem nivou između zemalja regiona.

„Svet se menja izuzetno brzo i donosi brojne izazove, tako da bih rekao da nam je u regionu možda potreban neki vid desetogodišnjeg moratorijuma na sve političke i etnički zasnovane sukobe i nesuglasice, kako bismo mogli da se usredsredimo na ono što je zaista važno“, poručio je Đurić, istakavši da će Srbija biti proaktivna u pokušajima da se smanje tenzije u regionu.

Prema njegovim rečima, korišćenje etnonacionalističkih politika za unapređenje ličnih političkih karijera jeste štetno za interese regiona, i potrebno je postići regionalni konsenzus da je takvo delovanje neprihvatljivo.

Zapadni Balkan je, kako je objasnio ministar Đurić, u svetu prepoznat kao celina, i zato je u interesu svih zemalja regiona da se bolje infrastrukturno i ekonomski povezuju i da imaju zajednički nastup ka spolja. 

„Jaki smo samo onoliko koliko je jak naš najslabiji član. Zato verujem da je u našem vitalnom interesu da prevaziđemo političke prepreke i da prestanemo da se fokusiramo na pitanja iz prošlosti. Takođe, moramo se složiti da ta pitanja nisu nebitna. Verovatno nikada nećemo imati isto viđenje o tome šta se dogodilo pre trideset godina ili možda pre sto godina, ali moramo da shvatimo da to nije ključno i da ne sme da truje naše odnose danas“, rekao je Đurić.