Ивица Дачић: Они који су за капитулацију нека нам то јасно и кажу

Јавност од њега очекује да настави низ повлачења признавања лажне државе Косово, јер их је у првом мандату уписао 18, од укупно 27, али и да балансира између "жеља" Вашингтона и Москве, те Брисела и Пекинга.

О томе какву је стратегију направио, хоћемо ли истрајати у неутралној позицији по принципу поштовања међународног права, али и да ли ће му се колега из Русије Сергеј Лавров јавити на телефон ако уведемо санкције Москви, говорио је за "Новости", које је посетио са својим најближим сарадницима.

Како ћемо реаговати на многобројне притиске који стижу по питању Косова и Метохије, повећао се број изасланика, нуде непоштена решења?

- Морамо да знамо да никада нећемо добити решење које ће за нас бити идеално. Ни за Приштину, али мене они не занимају. У простору смо у којем нема идеалних решења и где морамо добро да меримо шта можемо, а шта не можемо да прихватимо, а да то не угрози наше најважније интересе.

У плану Шолца и Макрона Србији се нуди да прихвати Косово у Уједињеним нацијама у замену за магловиту европску перспективу...

- Ту се полази од става да је независност Косова већ готова ствар, али ми то не прихватамо.

Ми хоћемо да разговарамо и све време показујемо да смо конструктивни, имамо предлоге за компромис, али те договоре не можемо да правимо од крова. Закључак са седнице Савета за националну безбедност је да је тај предлог за нас неприхватљив и сви смо гласали "за". Не пружа нам шансу да разговарамо, јер је основа из којих полази - да је Косово независна држава, за нас неприхватљива. А то, да ли ћете да признате или нећете у формалном смислу, али ћете се сложити да Косово буде чланица УН, за нас је много тешко.

У делу јавности се помиње да би требало увести санкције Русији. Да ли ћете на Влади, уколико то буде на дневном реду, гласати за?

- Имамо врло јасну одлуку Савета за националну безбедност, још из марта, да не уводимо санкције Русији и тога се држимо. Мислим да је та одлука исправна, штити интересе Србије и то се јасно видело протеклих месеци. Трпимо јаке притиске због такве одлуке, али то је наша политика и ми ћемо да је наставимо све док одговара нашим интересима. Ако сте у некој невољи, хоћете да паднете у провалију и ухватите се за неку руку или грану, па нећете ваљда да је пустите, пре него што се ухватите за другу. Тај који вас тера да се пустите вам поручује да се убијете. А, где се та друга рука нуди, је л' нам је неко даје?

Дајте је, па ћемо да видимо. Кад је Енглеска дала резолуцију о Сребреници, тада смо могли да позовемо Лаврова. А, шта ако уведемо санкције и не буде нам се јавио на телефон?

Која је та црвена лампица када ћемо рећи да не можемо више и да уводимо санкције? Да ли је то моменат ако се повуку инвеститори са Запада или уколико нам уведу визе?

- Питање санкција и Косова и Метохије је систем спојених судова. Ако хоћемо да гледамо на то само као сукоб Русије и Украјине онда би поглед могао бити специфичан, али у нашем случају ми морамо да гледамо кроз нашу ситуацију, проблем територијалног интегритета и евентуалне последице које би наше одлуке могле да имају када је реч о КиМ. Наш интерес је да извучемо најбоље могуће решење за КиМ, а не да се емоционално исцрпљујемо да ли више волимо Исток или Запад и какве последице наше евентуалне одлуке могу да имају по, рецимо, гласање о Косову у Уједињеним нацијама. Запад својим одлукама и понашањем гура Србију све јаче у загрљај земљама које подржавају наш територијални интегритет. То није само Русија, него и Кина. Ту су и Бразил, Аргентина, Венецуела, Куба... Ево, ЕУ ће нас натерати да вратимо визе Кубанцима. Морали смо да укинемо споразум о укидању виза са Тунисом из Титовог времена због миграната. А, сада се у медијима у Тунису цитирају текстови из Првог светског рата када су дочекивали наше војнике и викали - живели Срби.

Морамо да доносимо одлуке, али да гледамо и последице. Русија ће да преживи, када су успели да преживе санкције Црне Горе, преживели би и наше. Али, није проблем у томе.

Територијални интегритет Украјине је исто важан као и наш, а они хоће да кажу да наш није битан. Гласали смо увек по принципу међународног права, а источне и западне државе су гласале селективно. Нисмо признали Крим, Осетију, Абхазију, турски део Кипра... Они који желе да капитулирамо то би требало отворено да кажу, а не да испадне да смо капитулирали, јер нисмо увели санкције Русима.

Како онда да се поставимо у овим околностима?

- Држимо се наше политике. Морамо да видимо шта Запад предлаже око нашег територијалног интегритета, јер је све остало изведено из тог питања. Лицемерно је да неко кроз наш однос са Русијом покушава да лакше реши питање КиМ тиме што ћемо ми изгубити добар однос са Русијом или то питање које нам постављају - што би се Русија бунила ако им уведемо санкције? Па, што се Запад буни што нисмо увели санкције Москви?

Свака велика сила очекује да се понашамо онако како они хоће. Морамо да гледамо шта је у најбољем интересу Србије. Никада нисам рекао - живела Русија. Што се ми не бисмо придржали и за другу руку ако је пружена? Али, не може да буде прва тачка уведите санкције Русији, а друга примите Косово у УН и Савет Европе. Ко би то прихватио? У овом тренутку нема предлога око којих бисмо могли да размишљамо и да кажемо да треба да преиспитамо наш став у вези са санкцијама. Немају политичку понуду, мисле да ће решити финансијама, а ни ту нису издашни, а ни поводом чланства у ЕУ.

Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок је отворено рекла да нема Србије у ЕУ, ако не призна Косово. У експозеу премијерке Ане Брнабић европски пут је неупитан. Па да ли је, ако је његова цена губитак територије?

- У том погледу нико није рекао да је неупитан и да мора да се плаћа територијом. Желимо да будемо део европских интеграција, што је нормално, јер смо у Европи. Нико никада није рекао да ми због тога треба да штетимо нашим интересима. Нема утврђене политике ЕУ по том питању, то су билатерална питања. Одређене земље могу да траже да ми морамо нешто да урадио, а ми ћемо да одлучимо шта да радимо. Мислим да је у интересу ЕУ да будемо њен члан, јер верујем да им није интерес да највећи народ на Балкану буде изван те организације. Било би добро када бисмо могли да пронађемо најмањи количник са западним и источним силама.

Хоће ли бити нових отпризнавања лажне државе Косово?

- Ако буде потребно - онда хоће. Спремни смо за то. Тренутно имамо укупно 27 земаља које су повукле, за 18 знате које су, а девет још нисмо открили. Имамо спреман одговор ако Приштина поново почне да тражи пријем у неке међународне организације.

Тренутно покушавају да уђу у Савет Европе...

- Да, успели смо да то питање одложимо. Недељу по недељу дана, јер се сваке недеље одржавају седнице политичког комитета. Следећи председавајући је Исланд и морамо са њима да разговарамо. Нама је најтежа позиција бројчано око Косова и Метохије у Европи.

Али, евентулни пријем тзв. Косова би био преседан јер никада нису примили непризнату територију. Тако да између признавања и пријема у СЕ није баш знак једнакости. Када је реч о другим међународним организацијама, ситуација је доста другачија. Имамо 193 чланице УН, а објективно Косово не може да добије више од 83 гласа. И то је велика промена у односу на време када је 110 држава признавало Косово.

ГЛУПОСТ ЈЕ ДА ЋУ СЕ ПОВУЋИ

У ДЕЦЕМБРУ је конгрес СПС. Раније сте, можда и у афекту, рекли да ћете се повући са места председника. Размишљате ли о томе?

- То сам рекао да видим како ће да реагују. Шалим се. У афекту човеку свашта пада на памет, па и глупост како ћу се повући. Хтео бих да тај конгрес буде показатељ да је идеја о којој говоримо већа, шира и комплекснија од свих персоналних решења. Наше идеолошко наслеђе иде од 1903. и Социјалдемократске странке Димитрија Туцовића, која је касније само мењала имена. Дакле, наредне године је 120 година учешћа те идеологије.

Да можда нећете да будете генерални секретар као Си Ђинпинг?

- Тито, Стаљин и Лењин су били генерални секретари. Педро Санчез је у Шпанији код социјалиста генерални секретар. Али, ипак не. Председник је председник.

УПОЗНАО САМ ПОРОДИЦУ

Породица се обрадовала кад сте постали председник Скупштине јер су могли да вас "контролишу" преко директних преноса. Како су реаговали сада када се опет спремате за пут око света?

- Жена чим види да ме нема на телевизији, зове да пита где сам. Када сам постао министар полиције, моја мајка је плакала. Отац је био милиционар и никада га није било код куће. За ова три месеца док нисам имао ништа да радим, био сам код куће, свидело ми се, упознао сам породицу. Чак сам у једном тренутку помислио да останем нераспоређен. Сада породица није баш срећна, јер сам опет министар спољних послова, што захтева бројна путовања и састанке.

Извор/Фото: Новости/Д. Миловановић