Ivica Dačić: Oni koji su za kapitulaciju neka nam to jasno i kažu

Javnost od njega očekuje da nastavi niz povlačenja priznavanja lažne države Kosovo, jer ih je u prvom mandatu upisao 18, od ukupno 27, ali i da balansira između "želja" Vašingtona i Moskve, te Brisela i Pekinga.

O tome kakvu je strategiju napravio, hoćemo li istrajati u neutralnoj poziciji po principu poštovanja međunarodnog prava, ali i da li će mu se kolega iz Rusije Sergej Lavrov javiti na telefon ako uvedemo sankcije Moskvi, govorio je za "Novosti", koje je posetio sa svojim najbližim saradnicima.

Kako ćemo reagovati na mnogobrojne pritiske koji stižu po pitanju Kosova i Metohije, povećao se broj izaslanika, nude nepoštena rešenja?

- Moramo da znamo da nikada nećemo dobiti rešenje koje će za nas biti idealno. Ni za Prištinu, ali mene oni ne zanimaju. U prostoru smo u kojem nema idealnih rešenja i gde moramo dobro da merimo šta možemo, a šta ne možemo da prihvatimo, a da to ne ugrozi naše najvažnije interese.

U planu Šolca i Makrona Srbiji se nudi da prihvati Kosovo u Ujedinjenim nacijama u zamenu za maglovitu evropsku perspektivu...

- Tu se polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, ali mi to ne prihvatamo.

Mi hoćemo da razgovaramo i sve vreme pokazujemo da smo konstruktivni, imamo predloge za kompromis, ali te dogovore ne možemo da pravimo od krova. Zaključak sa sednice Saveta za nacionalnu bezbednost je da je taj predlog za nas neprihvatljiv i svi smo glasali "za". Ne pruža nam šansu da razgovaramo, jer je osnova iz kojih polazi - da je Kosovo nezavisna država, za nas neprihvatljiva. A to, da li ćete da priznate ili nećete u formalnom smislu, ali ćete se složiti da Kosovo bude članica UN, za nas je mnogo teško.

U delu javnosti se pominje da bi trebalo uvesti sankcije Rusiji. Da li ćete na Vladi, ukoliko to bude na dnevnom redu, glasati za?

- Imamo vrlo jasnu odluku Saveta za nacionalnu bezbednost, još iz marta, da ne uvodimo sankcije Rusiji i toga se držimo. Mislim da je ta odluka ispravna, štiti interese Srbije i to se jasno videlo proteklih meseci. Trpimo jake pritiske zbog takve odluke, ali to je naša politika i mi ćemo da je nastavimo sve dok odgovara našim interesima. Ako ste u nekoj nevolji, hoćete da padnete u provaliju i uhvatite se za neku ruku ili granu, pa nećete valjda da je pustite, pre nego što se uhvatite za drugu. Taj koji vas tera da se pustite vam poručuje da se ubijete. A, gde se ta druga ruka nudi, je l' nam je neko daje?

Dajte je, pa ćemo da vidimo. Kad je Engleska dala rezoluciju o Srebrenici, tada smo mogli da pozovemo Lavrova. A, šta ako uvedemo sankcije i ne bude nam se javio na telefon?

Koja je ta crvena lampica kada ćemo reći da ne možemo više i da uvodimo sankcije? Da li je to momenat ako se povuku investitori sa Zapada ili ukoliko nam uvedu vize?

- Pitanje sankcija i Kosova i Metohije je sistem spojenih sudova. Ako hoćemo da gledamo na to samo kao sukob Rusije i Ukrajine onda bi pogled mogao biti specifičan, ali u našem slučaju mi moramo da gledamo kroz našu situaciju, problem teritorijalnog integriteta i eventualne posledice koje bi naše odluke mogle da imaju kada je reč o KiM. Naš interes je da izvučemo najbolje moguće rešenje za KiM, a ne da se emocionalno iscrpljujemo da li više volimo Istok ili Zapad i kakve posledice naše eventualne odluke mogu da imaju po, recimo, glasanje o Kosovu u Ujedinjenim nacijama. Zapad svojim odlukama i ponašanjem gura Srbiju sve jače u zagrljaj zemljama koje podržavaju naš teritorijalni integritet. To nije samo Rusija, nego i Kina. Tu su i Brazil, Argentina, Venecuela, Kuba... Evo, EU će nas naterati da vratimo vize Kubancima. Morali smo da ukinemo sporazum o ukidanju viza sa Tunisom iz Titovog vremena zbog migranata. A, sada se u medijima u Tunisu citiraju tekstovi iz Prvog svetskog rata kada su dočekivali naše vojnike i vikali - živeli Srbi.

Moramo da donosimo odluke, ali da gledamo i posledice. Rusija će da preživi, kada su uspeli da prežive sankcije Crne Gore, preživeli bi i naše. Ali, nije problem u tome.

Teritorijalni integritet Ukrajine je isto važan kao i naš, a oni hoće da kažu da naš nije bitan. Glasali smo uvek po principu međunarodnog prava, a istočne i zapadne države su glasale selektivno. Nismo priznali Krim, Osetiju, Abhaziju, turski deo Kipra... Oni koji žele da kapituliramo to bi trebalo otvoreno da kažu, a ne da ispadne da smo kapitulirali, jer nismo uveli sankcije Rusima.

Kako onda da se postavimo u ovim okolnostima?

- Držimo se naše politike. Moramo da vidimo šta Zapad predlaže oko našeg teritorijalnog integriteta, jer je sve ostalo izvedeno iz tog pitanja. Licemerno je da neko kroz naš odnos sa Rusijom pokušava da lakše reši pitanje KiM time što ćemo mi izgubiti dobar odnos sa Rusijom ili to pitanje koje nam postavljaju - što bi se Rusija bunila ako im uvedemo sankcije? Pa, što se Zapad buni što nismo uveli sankcije Moskvi?

Svaka velika sila očekuje da se ponašamo onako kako oni hoće. Moramo da gledamo šta je u najboljem interesu Srbije. Nikada nisam rekao - živela Rusija. Što se mi ne bismo pridržali i za drugu ruku ako je pružena? Ali, ne može da bude prva tačka uvedite sankcije Rusiji, a druga primite Kosovo u UN i Savet Evrope. Ko bi to prihvatio? U ovom trenutku nema predloga oko kojih bismo mogli da razmišljamo i da kažemo da treba da preispitamo naš stav u vezi sa sankcijama. Nemaju političku ponudu, misle da će rešiti finansijama, a ni tu nisu izdašni, a ni povodom članstva u EU.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je otvoreno rekla da nema Srbije u EU, ako ne prizna Kosovo. U ekspozeu premijerke Ane Brnabić evropski put je neupitan. Pa da li je, ako je njegova cena gubitak teritorije?

- U tom pogledu niko nije rekao da je neupitan i da mora da se plaća teritorijom. Želimo da budemo deo evropskih integracija, što je normalno, jer smo u Evropi. Niko nikada nije rekao da mi zbog toga treba da štetimo našim interesima. Nema utvrđene politike EU po tom pitanju, to su bilateralna pitanja. Određene zemlje mogu da traže da mi moramo nešto da uradio, a mi ćemo da odlučimo šta da radimo. Mislim da je u interesu EU da budemo njen član, jer verujem da im nije interes da najveći narod na Balkanu bude izvan te organizacije. Bilo bi dobro kada bismo mogli da pronađemo najmanji količnik sa zapadnim i istočnim silama.

Hoće li biti novih otpriznavanja lažne države Kosovo?

- Ako bude potrebno - onda hoće. Spremni smo za to. Trenutno imamo ukupno 27 zemalja koje su povukle, za 18 znate koje su, a devet još nismo otkrili. Imamo spreman odgovor ako Priština ponovo počne da traži prijem u neke međunarodne organizacije.

Trenutno pokušavaju da uđu u Savet Evrope...

- Da, uspeli smo da to pitanje odložimo. Nedelju po nedelju dana, jer se svake nedelje održavaju sednice političkog komiteta. Sledeći predsedavajući je Island i moramo sa njima da razgovaramo. Nama je najteža pozicija brojčano oko Kosova i Metohije u Evropi.

Ali, eventulni prijem tzv. Kosova bi bio presedan jer nikada nisu primili nepriznatu teritoriju. Tako da između priznavanja i prijema u SE nije baš znak jednakosti. Kada je reč o drugim međunarodnim organizacijama, situacija je dosta drugačija. Imamo 193 članice UN, a objektivno Kosovo ne može da dobije više od 83 glasa. I to je velika promena u odnosu na vreme kada je 110 država priznavalo Kosovo.

GLUPOST JE DA ĆU SE POVUĆI

U DECEMBRU je kongres SPS. Ranije ste, možda i u afektu, rekli da ćete se povući sa mesta predsednika. Razmišljate li o tome?

- To sam rekao da vidim kako će da reaguju. Šalim se. U afektu čoveku svašta pada na pamet, pa i glupost kako ću se povući. Hteo bih da taj kongres bude pokazatelj da je ideja o kojoj govorimo veća, šira i kompleksnija od svih personalnih rešenja. Naše ideološko nasleđe ide od 1903. i Socijaldemokratske stranke Dimitrija Tucovića, koja je kasnije samo menjala imena. Dakle, naredne godine je 120 godina učešća te ideologije.

Da možda nećete da budete generalni sekretar kao Si Đinping?

- Tito, Staljin i Lenjin su bili generalni sekretari. Pedro Sančez je u Španiji kod socijalista generalni sekretar. Ali, ipak ne. Predsednik je predsednik.

UPOZNAO SAM PORODICU

Porodica se obradovala kad ste postali predsednik Skupštine jer su mogli da vas "kontrolišu" preko direktnih prenosa. Kako su reagovali sada kada se opet spremate za put oko sveta?

- Žena čim vidi da me nema na televiziji, zove da pita gde sam. Kada sam postao ministar policije, moja majka je plakala. Otac je bio milicionar i nikada ga nije bilo kod kuće. Za ova tri meseca dok nisam imao ništa da radim, bio sam kod kuće, svidelo mi se, upoznao sam porodicu. Čak sam u jednom trenutku pomislio da ostanem neraspoređen. Sada porodica nije baš srećna, jer sam opet ministar spoljnih poslova, što zahteva brojna putovanja i sastanke.

Izvor/Foto: Novosti/D. Milovanović