Букурешт: Интервју амбасадора Томашевића за часопис Молдова инвест
1. Постали сте изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Румунији 2020. године, период обележен пандемијом и ратом. Молимо Вас да нам предочите ретроспективу активности током ове 4 године.
Тачно је да сам стигао у Румунију свега неколико недеља пре избијања пандемије изазване корона вирусом, као и да је, нажалост, суседство захватио рат непосредно након тога, што је свакако донело са собом одређене потешкоће када је у питању уобичајени рад и функционисање Амбасаде. Међутим, са великим поносом могу да истакнем да смо успели у својој намери да у многим сегментима сарадње додатно приближимо Србију и Румунију. Ту мислим и на економску, културну, научну, али и многе друге видове сарадње. Конкретно, током пандемије, Србија и Румунија су исказале висок степен солидарности, у складу са пријатељством и добросуседском сарадњом и у најтежим могућим околностима, донирале једна другој вакцине, медицинску опрему и лекове. Целокупна историја добросуседских односа између Србије и Румуније обавезује нас да додатно радимо на њиховом даљем јачању и унапређењу.
2. Две владе, из Београда и Букурешта, сарађиваће на дипломатској и финансијској подршци инвестиционим пројектима везаним за транспорт на заједничкој граници Румуније и Републике Србије, посебно на изградњи аутопута Темишвар-Вршац-Панчево планираног до 2025. године. Који је циљ ове сарадње? Да ли су планирани још неки заједнички пројекти између две земље?
Пројекат изградње аутопута од Темишвара до Београда сигурно је један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката између Србије и Румуније, који за циљ има боље саобраћајно повезивање и бржи транзит на важном европском и међународном коридору. Тренутно се раде студије изводљивости, планови регулације, након чега се надамо да ће врло брзо доћи до изградње аутопута. Са поносом могу да истакнем да сам присуствовао потписивању меморандума о изградњи аутопута у Темишвару 2022. Овај пројекат, који је пре 8 година инициран од стране данашњег председника, тадашњег премијера Србије Александра Вучића, као део визије добро повезаног региона, сасвим сигурно ће допринети повећању броја посета у обе земље, њиховој трговинској размени и привлачењу инвестиција. Испред нас су и други значајни стратешки пројекти из области енергетике, које ваља поменути, као што су: гасна интерконекција на траси Мокрин-Арад, изградња реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, као и далековод Панчево-Решица.
3. Молимо да нам дате детаљан преглед напретка Србије у процесу придруживања Европској унији.Спољнополитички циљ Р. Србије је пуноправно чланство у ЕУ и Србија је у том смислу веома посвећена, што се огледа кроз реформе у разним областима као што су правосуђе, тржишна економија, просвета, здравство, инфраструктура. Уколико би се извршило поређење Србије са другим земљама које су на путу чланства у ЕУ али и неким пуноправним чланицама ЕУ, дошло би се до закључка да је Србија веома напредовала, да представља развијену земљу са великим потенцијалом за даљи раст. Навешћу само неке примере који се тичу најважнијих параметара који фигуративно речено представљају личну карту сваке земље, а Србија је 2012. године бележила незапосленост у износу од скоро 27%, данас је тај проценат испод 9%. Такође, у протеклих 11 година, изграђено је више стотина километара нових аутопутева и брзих саобраћајница, велики број нових и реконструисаних болница, клиничких центара и школа. Важно је истаћи и велике кораке који су направљени на плану дигитализације, као и слободе медија. Ипак, Србија је након отварања половине од постојећих поглавља у процесу преговора са ЕУ, више од две године без конкретног напретка у том погледу, при чему треба имати у виду све објективне тешкоће са којима се чланице ЕУ сусрећу: пандемија, рат у Украјини, буџетска питања, Брегзит, и многи други проблеми, али је неопходно да се и са те стране пошаље снажан сигнал да је процес проширења ЕУ и даље приоритет, како не би дошло до крајњег застоја који би негативно утицао на сам процес проширења.
4. Сматрате ли да постоје економске области у којима се налази неискоришћен потенцијал за билатерална улагања између наших земаља?
Спољно-трговинска размена између Србије и Румуније из године у годину расте, и посматрано у години иза нас, износила је више од две милијарде евра, али је свакако и даље далеко од стварних потенцијала. Постоји огроман простор који треба искористити када је у питању даља промоција препознатљивих прехрамбених производа на обе стране, али и када је у питању трговина значајним сировинама из металске, дрвне, аутомобилске и хемијске индустрије. У том смислу, прошле године, одржан је састанак привредних комора Србије и Румуније у Београду. У предстојећем периоду, приликом наредног састанка, биће потписан меморандум о сарадњи између ове две коморе, чиме ће се додатно појачати економска сарадња и охрабрити привредни субјекти са обе стране да међусобно сарађују и инвестирају. Посебно је отворен простор за сарадњу компанија из области грађевинске индустрије, енергетике, али и ИТ сектора.
5. Како оцењујете културне односе, као и оне из домена образовања између Србије и Румуније у последњих 5 година?Сарадња у области културе представља један од најзначајнијих сегмената билатералних односа. Истакао бих да је 2022. године, приликом посете министра спољних послова Србије Румунији, потписан нови Споразум о сарадњи Србије и Румуније у области образовања, науке, културе, медија, омладине и спорта. У протеклом периоду, сходно нашем залагању за продубљивање сарадње у области културе, у Румунији су реализована гостовања српских позоришта, културно-уметничких друштава, заједничке изложбе, песничке вечери, као и пројекције српских филмова, уз напомену да нас и у наредном периоду очекују бројни догађаји из области културе, са циљем приближавања српске традиције и културе румунској публици. Истакао бих да многе културне институције две земље као што су национална позоришта, удружења књижевника, филмски центри и др. остварују директну сарадњу. Такође, Румунија је 2022. била држава почасни гост на 65. Међународном сајму књига у Београду. У наредном периоду наставиће се са институционалном подршком превођењу значајних књижевних дела, разменом студената и научних радника, препознавањем потреба националних мањина у изучавању матерњег језика, као и свеукупним унапређењем услова изучавања српског и румунског језика. То су за нас најважнији задаци. Посебно бих истакао све развијенију сарадњу универзитета чији је један од резултата и недавно одржана конференција на Универзитету Валахија у Трговишту, посвећена средњовековним односима наше две земље, са акцентом, између осталог, на значају Горажданске штампарије са којом је у 15. веку на територији данашње Румуније започето штампање књига, захваљујући Димитрију Љубавићу и Јеромонаху Макарију.
6. С обзиром да сте од 9. јуна 2021. године постали изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Републици Молдавији, како бисте окарактерисали молдавско-српску сарадњу?
Од 2021.године акредитован сам на нерезиденцијалној основи у Републици Молдавији. Српско-молдавски односи су традиционално пријатељски, са великим потенцијалом развоја сарадње у многим областима. Током мог мандата покренуте су бројне иницијативе за унапређење сарадње у области економије, образовања и културе. Република Србија је спремна да са великим задовољством пренесе Републици Молдавији своја искуства на плану европских интеграција, а циљ нам је и да се додатно развија секторска сарадња. Република Молдавија је 2023.године била домаћин значајног скупа Европске политичке заједнице, самита који је окупио велики број лидера, међу којима је био и председник Републике Србије Александар Вучић.
7. Да ли сте покренули сарадњу са градовима у Румунији? Да ли постоје билатерални односи сарадње између локалитета и/или струковних удружења у Србији и оних у Румунији?
Сарадња на локалном и регионалном нивоу, између градова и округа у Србији и Румунији постоји и континуирано се ради на њеном продубљивању. Најбољи пример сарадње су градови и окрузи у пограничном појасу, са обе стране Баната, као и у Дунавској клисури. Бројни прекогранични ИПА пројекти сведоче о разноврсности и квалитету сарадње, од којих су неки стратешке природе и тичу се јачања институционалних капацитета, заштите животне средине, унапређења здравствених политика и јачања капацитета граничних полиција и царина, ради спречавања илегалних токова миграната, што је у последње време од великог значаја како за Србију и Румунију тако и за ЕУ. Намера нам је да и други окрузи и градови из Србије и Румуније остваре сарадњу у предстојећем периоду, имајући у виду њихове сличне карактеристике и потребе али и потенцијале. Струковна удружења Србије и Румуније добро сарађују, што је још један од примера где додатним ангажовањем можемо остварити значајне резултате, посебно у сектору туризма. Са својим изванредним карактеристикама, Србија и Румунија имају велики потенцијал за привлачење страних туриста и на томе треба заједнички да раде, учешћем на сајмовима туризма и организованим промоцијама туристичких потенцијала. Најбољи пример за то је Дунавска клисура.
8. У пролеће 2024. године, Центар за анализу и планирање регионалног развоја заједно са Већем округа Сучава и Североисточном регионалном агенцијом за развој организоваће друго издање Регионалног економског форума Молдавије – 2024 (ФЕРМ 2024). Формат састанка ће имати за циљ оријентисање према регионима југоисточне Европе. Наравно, биће позвани и амбасадори партнерских држава са којима Румунија има стабилне економске односе и ван граница ЕУ. У којој мери је Ваша земља заинтересована за развој специфичних односа са регионима земаља Југоисточне Европе и истовремено за учешће на ФЕРМ-у 2024?
Сарадња региона југоисточне Европе од великог је значаја, и Србија ће са великим задовољством позитивно одговорити на све оне иницијативе које имају за циљ продубљивање и обогаћивање те сарадње. Mогу да кажем да ћу се са великим задовољством одазвати уколико будем добио позив да присуствујем другом издању Регионалног економског форума Молдавије 2024. (ФЕРМ), у организацији Центра за анализу и планирање регионалног развоја, заједно са Већем округа Сучава и Североисточном регионалном агенцијом за развој. Област Буковина у којој се налази Сучава, представља један од најлепших предела Румуније, који сам имао прилику да обиђем, са прелепом природом и посебним манастирима који се налазе под заштитом Унеска.
