Bukurešt: Intervju ambasadora Tomaševića za časopis Moldova invest
1. Postali ste izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Rumuniji 2020. godine, period obeležen pandemijom i ratom. Molimo Vas da nam predočite retrospektivu aktivnosti tokom ove 4 godine.
Tačno je da sam stigao u Rumuniju svega nekoliko nedelja pre izbijanja pandemije izazvane korona virusom, kao i da je, nažalost, susedstvo zahvatio rat neposredno nakon toga, što je svakako donelo sa sobom određene poteškoće kada je u pitanju uobičajeni rad i funkcionisanje Ambasade. Međutim, sa velikim ponosom mogu da istaknem da smo uspeli u svojoj nameri da u mnogim segmentima saradnje dodatno približimo Srbiju i Rumuniju. Tu mislim i na ekonomsku, kulturnu, naučnu, ali i mnoge druge vidove saradnje. Konkretno, tokom pandemije, Srbija i Rumunija su iskazale visok stepen solidarnosti, u skladu sa prijateljstvom i dobrosusedskom saradnjom i u najtežim mogućim okolnostima, donirale jedna drugoj vakcine, medicinsku opremu i lekove. Celokupna istorija dobrosusedskih odnosa između Srbije i Rumunije obavezuje nas da dodatno radimo na njihovom daljem jačanju i unapređenju.
2. Dve vlade, iz Beograda i Bukurešta, sarađivaće na diplomatskoj i finansijskoj podršci investicionim projektima vezanim za transport na zajedničkoj granici Rumunije i Republike Srbije, posebno na izgradnji autoputa Temišvar-Vršac-Pančevo planiranog do 2025. godine. Koji je cilj ove saradnje? Da li su planirani još neki zajednički projekti između dve zemlje?
Projekat izgradnje autoputa od Temišvara do Beograda sigurno je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata između Srbije i Rumunije, koji za cilj ima bolje saobraćajno povezivanje i brži tranzit na važnom evropskom i međunarodnom koridoru. Trenutno se rade studije izvodljivosti, planovi regulacije, nakon čega se nadamo da će vrlo brzo doći do izgradnje autoputa. Sa ponosom mogu da istaknem da sam prisustvovao potpisivanju memoranduma o izgradnji autoputa u Temišvaru 2022. Ovaj projekat, koji je pre 8 godina iniciran od strane današnjeg predsednika, tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, kao deo vizije dobro povezanog regiona, sasvim sigurno će doprineti povećanju broja poseta u obe zemlje, njihovoj trgovinskoj razmeni i privlačenju investicija. Ispred nas su i drugi značajni strateški projekti iz oblasti energetike, koje valja pomenuti, kao što su: gasna interkonekcija na trasi Mokrin-Arad, izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, kao i dalekovod Pančevo-Rešica.
3. Molimo da nam date detaljan pregled napretka Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.Spoljnopolitički cilj R. Srbije je punopravno članstvo u EU i Srbija je u tom smislu veoma posvećena, što se ogleda kroz reforme u raznim oblastima kao što su pravosuđe, tržišna ekonomija, prosveta, zdravstvo, infrastruktura. Ukoliko bi se izvršilo poređenje Srbije sa drugim zemljama koje su na putu članstva u EU ali i nekim punopravnim članicama EU, došlo bi se do zaključka da je Srbija veoma napredovala, da predstavlja razvijenu zemlju sa velikim potencijalom za dalji rast. Navešću samo neke primere koji se tiču najvažnijih parametara koji figurativno rečeno predstavljaju ličnu kartu svake zemlje, a Srbija je 2012. godine beležila nezaposlenost u iznosu od skoro 27%, danas je taj procenat ispod 9%. Takođe, u proteklih 11 godina, izgrađeno je više stotina kilometara novih autoputeva i brzih saobraćajnica, veliki broj novih i rekonstruisanih bolnica, kliničkih centara i škola. Važno je istaći i velike korake koji su napravljeni na planu digitalizacije, kao i slobode medija. Ipak, Srbija je nakon otvaranja polovine od postojećih poglavlja u procesu pregovora sa EU, više od dve godine bez konkretnog napretka u tom pogledu, pri čemu treba imati u vidu sve objektivne teškoće sa kojima se članice EU susreću: pandemija, rat u Ukrajini, budžetska pitanja, Bregzit, i mnogi drugi problemi, ali je neophodno da se i sa te strane pošalje snažan signal da je proces proširenja EU i dalje prioritet, kako ne bi došlo do krajnjeg zastoja koji bi negativno uticao na sam proces proširenja.
4. Smatrate li da postoje ekonomske oblasti u kojima se nalazi neiskorišćen potencijal za bilateralna ulaganja između naših zemalja?
Spoljno-trgovinska razmena između Srbije i Rumunije iz godine u godinu raste, i posmatrano u godini iza nas, iznosila je više od dve milijarde evra, ali je svakako i dalje daleko od stvarnih potencijala. Postoji ogroman prostor koji treba iskoristiti kada je u pitanju dalja promocija prepoznatljivih prehrambenih proizvoda na obe strane, ali i kada je u pitanju trgovina značajnim sirovinama iz metalske, drvne, automobilske i hemijske industrije. U tom smislu, prošle godine, održan je sastanak privrednih komora Srbije i Rumunije u Beogradu. U predstojećem periodu, prilikom narednog sastanka, biće potpisan memorandum o saradnji između ove dve komore, čime će se dodatno pojačati ekonomska saradnja i ohrabriti privredni subjekti sa obe strane da međusobno sarađuju i investiraju. Posebno je otvoren prostor za saradnju kompanija iz oblasti građevinske industrije, energetike, ali i IT sektora.
5. Kako ocenjujete kulturne odnose, kao i one iz domena obrazovanja između Srbije i Rumunije u poslednjih 5 godina?Saradnja u oblasti kulture predstavlja jedan od najznačajnijih segmenata bilateralnih odnosa. Istakao bih da je 2022. godine, prilikom posete ministra spoljnih poslova Srbije Rumuniji, potpisan novi Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta. U proteklom periodu, shodno našem zalaganju za produbljivanje saradnje u oblasti kulture, u Rumuniji su realizovana gostovanja srpskih pozorišta, kulturno-umetničkih društava, zajedničke izložbe, pesničke večeri, kao i projekcije srpskih filmova, uz napomenu da nas i u narednom periodu očekuju brojni događaji iz oblasti kulture, sa ciljem približavanja srpske tradicije i kulture rumunskoj publici. Istakao bih da mnoge kulturne institucije dve zemlje kao što su nacionalna pozorišta, udruženja književnika, filmski centri i dr. ostvaruju direktnu saradnju. Takođe, Rumunija je 2022. bila država počasni gost na 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. U narednom periodu nastaviće se sa institucionalnom podrškom prevođenju značajnih književnih dela, razmenom studenata i naučnih radnika, prepoznavanjem potreba nacionalnih manjina u izučavanju maternjeg jezika, kao i sveukupnim unapređenjem uslova izučavanja srpskog i rumunskog jezika. To su za nas najvažniji zadaci. Posebno bih istakao sve razvijeniju saradnju univerziteta čiji je jedan od rezultata i nedavno održana konferencija na Univerzitetu Valahija u Trgovištu, posvećena srednjovekovnim odnosima naše dve zemlje, sa akcentom, između ostalog, na značaju Goraždanske štamparije sa kojom je u 15. veku na teritoriji današnje Rumunije započeto štampanje knjiga, zahvaljujući Dimitriju Ljubaviću i Jeromonahu Makariju.
6. S obzirom da ste od 9. juna 2021. godine postali izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Republici Moldaviji, kako biste okarakterisali moldavsko-srpsku saradnju?
Od 2021.godine akreditovan sam na nerezidencijalnoj osnovi u Republici Moldaviji. Srpsko-moldavski odnosi su tradicionalno prijateljski, sa velikim potencijalom razvoja saradnje u mnogim oblastima. Tokom mog mandata pokrenute su brojne inicijative za unapređenje saradnje u oblasti ekonomije, obrazovanja i kulture. Republika Srbija je spremna da sa velikim zadovoljstvom prenese Republici Moldaviji svoja iskustva na planu evropskih integracija, a cilj nam je i da se dodatno razvija sektorska saradnja. Republika Moldavija je 2023.godine bila domaćin značajnog skupa Evropske političke zajednice, samita koji je okupio veliki broj lidera, među kojima je bio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
7. Da li ste pokrenuli saradnju sa gradovima u Rumuniji? Da li postoje bilateralni odnosi saradnje između lokaliteta i/ili strukovnih udruženja u Srbiji i onih u Rumuniji?
Saradnja na lokalnom i regionalnom nivou, između gradova i okruga u Srbiji i Rumuniji postoji i kontinuirano se radi na njenom produbljivanju. Najbolji primer saradnje su gradovi i okruzi u pograničnom pojasu, sa obe strane Banata, kao i u Dunavskoj klisuri. Brojni prekogranični IPA projekti svedoče o raznovrsnosti i kvalitetu saradnje, od kojih su neki strateške prirode i tiču se jačanja institucionalnih kapaciteta, zaštite životne sredine, unapređenja zdravstvenih politika i jačanja kapaciteta graničnih policija i carina, radi sprečavanja ilegalnih tokova migranata, što je u poslednje vreme od velikog značaja kako za Srbiju i Rumuniju tako i za EU. Namera nam je da i drugi okruzi i gradovi iz Srbije i Rumunije ostvare saradnju u predstojećem periodu, imajući u vidu njihove slične karakteristike i potrebe ali i potencijale. Strukovna udruženja Srbije i Rumunije dobro sarađuju, što je još jedan od primera gde dodatnim angažovanjem možemo ostvariti značajne rezultate, posebno u sektoru turizma. Sa svojim izvanrednim karakteristikama, Srbija i Rumunija imaju veliki potencijal za privlačenje stranih turista i na tome treba zajednički da rade, učešćem na sajmovima turizma i organizovanim promocijama turističkih potencijala. Najbolji primer za to je Dunavska klisura.
8. U proleće 2024. godine, Centar za analizu i planiranje regionalnog razvoja zajedno sa Većem okruga Sučava i Severoistočnom regionalnom agencijom za razvoj organizovaće drugo izdanje Regionalnog ekonomskog foruma Moldavije – 2024 (FERM 2024). Format sastanka će imati za cilj orijentisanje prema regionima jugoistočne Evrope. Naravno, biće pozvani i ambasadori partnerskih država sa kojima Rumunija ima stabilne ekonomske odnose i van granica EU. U kojoj meri je Vaša zemlja zainteresovana za razvoj specifičnih odnosa sa regionima zemalja Jugoistočne Evrope i istovremeno za učešće na FERM-u 2024?
Saradnja regiona jugoistočne Evrope od velikog je značaja, i Srbija će sa velikim zadovoljstvom pozitivno odgovoriti na sve one inicijative koje imaju za cilj produbljivanje i obogaćivanje te saradnje. Mogu da kažem da ću se sa velikim zadovoljstvom odazvati ukoliko budem dobio poziv da prisustvujem drugom izdanju Regionalnog ekonomskog foruma Moldavije 2024. (FERM), u organizaciji Centra za analizu i planiranje regionalnog razvoja, zajedno sa Većem okruga Sučava i Severoistočnom regionalnom agencijom za razvoj. Oblast Bukovina u kojoj se nalazi Sučava, predstavlja jedan od najlepših predela Rumunije, koji sam imao priliku da obiđem, sa prelepom prirodom i posebnim manastirima koji se nalaze pod zaštitom Uneska.
