Берлин: Амбасадорка Јанковић у интервјуу за ,,Вести“

Упитана да оцени период од свог доласка на место амбасадора, Јанковић је изјавила да су  односи претходне две године, упркос пандемији и многим ограничењима која нам је наметнула, биле период интензивног рада на даљем унапређењу односа и сарадње између Србије и Немачке и да са задовољством може да истакне да су српско-немачки односи у сталном успону и да им печат даје изузетно развијена привредна сарадња и веома жива међуљудска размена у бројним областима. 

Амбасадорка је указала да наше односе оптерећује став Немачке према Kосову и Метохији, за нас суштинском питању и да је од изузетне важности да са Немачком негујемо редован политички дијалог, да објашњавамо нашу позицију и континуирано унапређујемо односе.

 У протеклој години, упркос пандемији, успешно су реализоване бројне посете на високом и највишем нивоу: министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић боравио је у посети Берлину почетком марта, а већ крајем априла је бивши министар спољних послова Немачке Хајко Мас узвратио посету Србији. 

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић посетила је Берлин у мају, председник Скупштине Србије Ивица Дачић у јуну, а у јулу је државни секретар Министарства иностраних послова Немачке Мигел Бергер посетио Београд. 

Бивша канцеларка Меркел је на крају свог мандата уврстила Србију међу малобројне земље којима је учинила опроштајну посету, упркос негодовању осталих из нашег региона којима је посета изостала. Тиме је још једном дала до знања да је Србија за Немачку кључни партнер у региону, оставивши истовремено залог новој немачкој влади да са нама настави активно да развија односе и сарадњу. 

Управо је у службеној посети Београду боравио Адис Ахметовић, известилац за Западни Балкан посланичке групе Социјалдемократске партије у Бундестагу, а очекујемо да ће у наредном периоду и други немачки званичници и представници нове немачке владе посетити Србију. 

Амбасадорка Јановић је рекла да познанство и контакти председника Србије Александра Вучића са канцеларом Олафом Шолцом постоје од раније. 

На питање колико је успела да упозна српску дијаспору у престоници и широм Немачке, амбасадорка је изјавила да је у свим савезним покрајинама које је у званичном својству посетила – у Хесену, Баварској, Доњој Саксонији, Хамбургу, Баден Виртембергу – неизоставни део њеног програма био сусрет са нашом дијаспором. 

Јанковић је нагласила да је упознала дивне људе, истинске патриоте, који су дали велики допринос јачању положаја наше заједнице у Немачкој и који чине највреднији потенцијал и везивно ткиво за изградњу стабилних и успешних билатералних односа Србије и Немачке. 

Истакла је да у нашој дијаспори лежи велика снага која повезује Србију и Немачку и да би волела да у најважнијим националним питањима, очувања нашег идентитета и побољшања положаја српске заједнице, сви наступамо сложно и јединствено.

Амбасадорка се осврнула на прославу Сретења и рекла да ће обележавање Дана државности бити у складу са епидемиолошким мерама, а то значи уз присуство мањег броја наших најзначајнијих партнера из немачких институција и председника удружења наше дијаспоре и изразила наду да ће Амбасада већ следеће године бити у прилици да на овај свечани дан угости и многе друге представнике наше дијаспоре из читаве Немачке, како доликује и како смо и учинили на великом пријему у Берлину пре почетка пандемије 2020. године.

Када је у питању очување српског идентитета у страној земљи амбасадорка је рекла да Амбасада прати рад клубова наше дијаспоре, са намером и жељом да подржи њихове активности и да је спремна да учествује у заједничким програмима, посебно оним са циљем неговања српског језика, традиције и културе.

Указала је да је Амбасада на конкурсу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, подржала неколико пројеката, који су касније и добили финансијску помоћ. Један од њих је изложба “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, која ће бити уприличена у Берлину и у неким нашим генералним конзулатима. Јавности ће бити приказан фотографски и други материјал потомака учесника Великог рата из Србије и расејања, који се деценијама налазио у приватним колекцијама и збиркама. 

На питање колико Амбасада успева да помогне у решавању проблема наших грађана, Јанковић је истакла да ниједан упит наших држављана не остаје без одговора и рекла да је Амбасада је у претходном периоду, заједно са генералним конзулатима, пружала значајну помоћ у евакуацији наших држављана у Србију по избијању пандемије, а после тога је наставила да прати развој ситуације у Немачкој и Србији у погледу пооштравања или ублажавања противепидемијских мера и на све доступне начине обавештавала наше држављане, помажући им тако да се што боље обавесте и избегну евентуалне последице при путовањима. 

Амбасадорка Јанковић истакла је да је Немачка “локомотива” европског развоја и наш најважнији спољнотрговински и привредни партнер и да су вишедеценијске привредне везе и бројне немачке инвестиције у Србији довеле до рекордне вредности увоза и извоза у протеклој години, више од шест милијарди евра. 

Рекла је да одлични економски односи чине Немачку најважнијом европском економијом за нас, а да је ту и снажан немачки утицај у оквиру ЕУ, чијем пуноправном чланству и Србија тежи. Стога и на ширем геополитичком плану, а и у равни наших билатералних односа, Немачка спада у најзначајније земље и партнере.

Указала је да Немачки политичари поздрављају напредак који је Србија постигла у реформском процесу на путу европских интеграција и у трансформацији друштва и подсетила на добро је примљено недавно спровођење референдума о уставним амандманима у области правосуђа. 

Узимајући у обзир целокупне реформске резултате, рекла је да је Немачка је у децембру 2021. подржала напредак Србије у евроинтеграцијама, гласавши за отварање Kластера 4 о животној средини. 

Рекла је да Немачка сматра Србију најважнијом земљом региона и да су у том смислу и очекивања од нас понекад већа него од осталих. 

Поводом недавних промена водећих функционера у Канцелармату, Јанковић је рекла да је немачка политика према Србији део њене укупне политике према региону, и резултат је и немачких интереса и самог развоја на Западном Балкану, и да сматра да не треба очекивати суштинске промене односа према нашој земљи, али да очекује да нова влада унесе нову динамику и неке конкретне циљеве у погледу наших европских интеграција и даљег развоја сарадње.

Јанковић је нагласила да је јачање билатералних односа је у обостраном интересу, а став немачких званичника да је Србија кључна земља за стабилност и напредак у региону.

Извор: Вести