Несврстани - један од највећих мултилатералних скупова

Долазак на конференцију у Београд потврдило је више од 100 делегација, а за сада се зна да ће на челу око 45 делегација бити миниситри.

“Примера ради, Савет Европе има мање држава чланица него што ће код нас бити министара, што значи да ће то бити један од највећих мултилатералних скупова у Европи ове године”, указао је Селаковић.

Министар додаје да скуп нема примарно политичку димензију, јер неће бити донете никакве одкуке, нити усвојене декларације, већ је то начин да сви покажу да се са великом пажњом и поносом сећају Београдске конференције 1961. године.

Тада је, подсећа, СФРЈ у Београду била домаћин шефовима држава и влада азијског, афричког континента, Латинске Америке, који су јединствено послали поруку свету за које се вредности залажу, не пристајући да буду чиниоци и део тадашње блоковске поделе света.

Подсећа и да је то био врло занимљив историјски тренутак, након кубанске кризе, бројних војних интервенија у Азији, Афирици, али су, каже, лидери држава оснивача Покрета смогли снаге да пошаљу поруку и једном и другом блоку и да укажу на трећи пут.

Селаковић је додао да је наша држава у три деценије након оснивања итекако имала користи од тога, то је утицало на њену репутацију, јер је на њеној територији основан такав покрет, и зато је, каже, и сама СФРЈ била један од најважнијих чинилаца на међународној политичкој сцени.

Шеф српске дипломатије констатује да је свет данас другачији, колико год се неко трудио да повлачи паралеле - СФРЈ не постоји, али оно што је остало исто је Београд, место рођења Покрета, који се и сам у последњих неколико година рапидно мења и постаје локомотива развоја Србије, али и шире.

“Када поменте Београд, уз бившег председника СФРЈ Тита, код свих несврстаних пријатеља наилазите на одушевљење и осмех. И то је један од разлога зашто велики број шефова дипломатије, специјалних изасланика и представника држава долазе у Београд на скуп”, рекао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао и да је скуп одлична прилика да са земљама које ће бити представљене развијамо привредну сарадњу.

“Немамо више тако моћне компаније, да можемо да их пошаљемо на градилишта од Ирака до Анголе, али имамо памет, стручњаке у разним областима, а многе земље чланице траже такву врсту сарадње и помоћи од нас, јер нас цене”, рекао је Селаковић.

Ту, додаје, лежи велики потенцијал за развој привреде, трговине, у области просвете, науке, културе.. те да би лично волео да смогнемо довољно снаге да што више развијамо односе са тим државама.

“То је данас приоритет сваке озбиљне европске земље, а ми имамо добро и озбиљно наслеђе сарадње са афричким, азијским, земљама Латинске Америке, индопацифичког потконтинента… И тиме треба да се поносимо, да будемо рационални и добру билатералну политичку сарадњу претачемо у економоску”, рекао је Селаковић.

На питање може ли Србија да се врати на позицију коју је имала СФРЈ и може ли овај скуп томе да допринесе, Селаковић каже да не би требало да се заносимо тиме, јер је бивша Југославија постојала у другом историјском тренутку, приликом распада бројала 23 милиона становника, имала изузетну економску моћ и снажан политички углед.

“Имала је руководство које је препознало одређени историјски тренутак, а то је био тај 1961. године. Србија је данас нешто друго, али је на добром путу, убразно се развија, већ другу годину је једна од најбрже растућих економија Европе, неко са ким несврстани желе сарадњу. До нас је да на то одговоримо нашом жељом за таквом сарадњом”, рекао је Селаковић.

Селаковић је указао да, примера ради, афрички континент данас има 1,3 милијарде људи, а да ће тај број кроз 30-ак година бити удвостручен, изразивши уверење да историјски односи земаља Африке са Југославијом, Србијом неће бити занемарени, али да то, колико ће бити вредновани, зависи од онога што ми данас радимо.

“Ми смо итекако заинтересовани да сарађујемо са пријатељским државама, међу којима су оне које су нас када год су могле помагале, нису нас уцењивале, са којима нисмо имали отворених питања”, додао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије истакао је и да се овим скупом показује да ми нисмо европоцентрични, као што нисмо били ни пре 60 година.

То, каже, доказују и фотографије које се могу видети на изложби у Музеју афричке уметности, а које показују како је Београд живео 1961. године - на њима се виде Београђанке које плешу са момица из Африке, који су тада студирали овде, као и девојке из Африке које плешу са београдским студентима - припадници различитих раса, а ни “трунчице” расизма, док се у равијенијем делу света расна сегрегација видела на сваком кораку.

“То показује колико је и тада Београд био космополитско место, а он је то и данас и зато имамо толико интересовање и поштовање наших пријатеља који ће овде доћи”, рекао је Селаковић.

Извор: Танјуг