Селаковић: Положај Срба у Хрватској много гори него положај Хрвата у Србији
Наша држава је, у духу добросуседских односа, благонаклоно реаговала на жељу министра иностраних послова Хрватске Гордана Грлића Радмана да се у Суботици састане са представницима хрватске националне мањине, будући да је положај националних мањина лакмус папир наших билатералних односа, и на унапређењу тог положаја се мора доследно радити, јер то је наша заједничка цивилизацијска обавеза.
Уколико је шеф хрватске дипломатије, када је изјавио да статус хрватске мањине у Србији није ни приближан статусу српске мањине у Хрватској, хтео да каже да је положај Срба у Хрватској много гори него положај Хрвата у Србији, потпуно ћу се сложити са хрватским колегом.
Наиме, српском народу у Хрватској две и по деценије од завршетка рата нису у пракси доступна права која су му гарантована и Ердутским споразумом и законима Републике Хрватске.
Однос већинског народа према Србима у Хрватској је и даље предоминантно негативан, због чега Срби и даље бивају маргинализовани, дискриминисани и често стигматизовани и третирани као грађани другог реда.
Поменимо само чињеницу да у деловима Хрватске постоји агресиван отпор употреби српског језика и писма, као и да је право на неговање српског националног и културног идентитета у многим областима где Срби живе забрањена тема.
Однос према ћирилици, српском језику, култури и традицији и даље је у деловима Хрватске најблаже речено дискриминаторски, и нема наговештаја да се искрено и доследно ради на стварању друштвене климе у којој би Срби могли да се осећају као равноправни грађани.
Са друге стране, списак ствари које је Србија урадила како би се Хрвати у нашој земљи осећали као код своје куће, јер они овде и јесу код своје куће, јесте подужи, и не може се поништити паушалним и стереотипним оценама које упућују они чија је жеља да хрватском народу у Србији не буде добро, како би та тема могла да се злоупотребљава у дневнополитичке сврхе у Хрватској.
Права Хрвата су, као и права других националних мањина у Србији, у складу са најнапреднијим европским традицијама и праксом, и Србија је, чак, спремна да у духу пријатељства и поверења додатно унапређује положај хрватске мањине, не зато што то од нас неко тражи, већ зато што је то исправно.
Представници власти Хрватске имаће у властима Србије и у будућности партнера у напорима да се односи наше две државе и народа унапреде на највиши ниво, али са друге стране морамо добити јасну потврду искрене жеље наших партнера да заиста иду тим путем, јер све чешће до нас стижу сасвим супротни сигнали.