Обраћање ППВ и МСП Дачића на свечаном обележавању Дана Африке
Говор министра Дачића на пријему приређеним овим поводом преносимо у целости:
Ваше екселенције,
Даме и господо,
Драги пријатељи,
Добродошли у Београд и Србију – други дом афричких пријатеља, савезника и партнера. Србија, а некада Југославија, је за афричке, али и светске државнике, земља старих познаника, срдачне добродошлице и искреног пријатељства. Ми знамо да уважавамо и негујемо различитости, свесни да су управо те различитости богатство на којем градимо наше односе.
У свету који све више карактерише кризно и непредвидљиво окружење, у времену великих глобалних изазова, прави је тренутак за потврду старих и проверених пријатељстава. Наше савезништво и разумевање прекаљени су у не тако давним, херојским временима антиколонијалне и ослободилачке борбе. Наши тадашњи подвизи представљају трајну инспирацију. Дужни смо да тој борби потврдимо значај и данас. Управо нас непредвидива међународна динамика опомиње да негујемо историјска савезништва како би заједнички осмислили одговоре на актуелне изазове.
Србија има потребно искуство, сензибилитет и поузданост у контакту са блиским и пријатељским афричким народима и државама. Иако су везе Африке и Европе миленијумске и цивилизацијске, оне су истовремено, у значајним сегментима претходних векова, оптерећене бременом освајачке и колонијалне прошлости. Таква врста дискриминаторског и империјалног односа Србији је била и остала непозната, страна и одбојна. Србија је увек и на све начине помагала борбу за деколонизацију и ослобођење потлачених народа. Као ни у прошлости, тако ни данас, Србија у Африци и у афричким земљама нема никакве скривене планове. Својим личним деловањем осмишљавам и реализујем, усуђујем се рећи, амбициозне афричке турнеје. Уверен сам да на овај начин, кроз директне контакте, отварамо нове хоризонте сарадње и усмеравамо је ка областима од заједничког интереса.
Србија жели да садржински испуни повољан политички билатерални оквир са већином афричких земаља кроз конкретизацију пројеката. На трагу вишедеценијског искуства и примера добре праксе у равноправној сарадњи, како је конципирана и практикована и кроз Покрет несврстаних земаља, Србија је обновила стара пријатељства и поново кренула препознатљивим путевима савезништва са Африком. Проглашење 25. маја за Дан пријатељства с народима Африке у Србији, на мој предлог, симболичан је начин да се покаже наша посвећеност продубљивању сарадње са афричким континентом.
Управо се данас, 25. маја, обележава шест деценија од формирања тада организације Афричког јединства, а данас Афричке уније. Афричка унија је од свог формирања значајно допринела миру и стабилности афричког континента. Стога, сматрам да улога Афричке уније треба и може да буде одлучујућа за релевантна афричка питања у 21. веку. Међународни углед Србије превазилази класичне параметре величине и снаге, те представља препознатљив адут на међународној позорници и привлачну снагу за компетентне глобалне актере. Стога, Србија ће наставити да буде спона у сарадњи са Афричком унијом са различитим регионима.
Иако регионални наступ има посебну важност у нормализацији светских токова, изазови са којима се суочавамо су све комплекснији и захтевају глобалну сарадњу. У тренутним околностима, посебан импулс у међународној арени би требало да пружи и усаглашен и принципијелан наступ, где се потенцира неселективно поштовање међународноправних принципа, Повеље УН и општеприхваћених правила сарадње. Не бисмо смели да доследност у поштовању „правила игре“ прилагођавамо дневнополитичким интересима. Управо зато, захвални смо афричким државама које, скоро све, поштују територијалну целовитост и суверенитет Републике Србије и не признају једнострано проглашену независност „Косова“.
У мултилатералним форумима у свом спољнополитичком наступу посебну пажњу посвећумо Африци. То је случај и са кандидатуром Србије за организацију ЕКСПО 2027, где Србија настоји да буде „афрички кандидат“ и да логистички и концептуално помогне учешће ових земаља на изложби уколико буде изабрана. Поред тога, са поносом истичемо да је Република Србија од прошле године постала један од оснивача Групе пријатеља за Приоритет Африка у Унеско. Ми смо заговорници што свеобухватније и садржајније подршке Унеско Африци, не само зарад благостања афричких земаља, већ и за добробит целокупног чланства организације. Уосталом то је део онога што радимо и током нашег мандата у оквиру Извршног савета Унеско, што ћемо и наставити, али само уколико, уз вашу подршку, будемо реизабрани. Стога користим ову прилику да позовем ваше земље да подрже кандидатуру Србије за поновни реизбор у чланство ИС Унеска у трећем узастопном мандату (2023-2027), на 42. заседању Генералне конференције Унеска у новембру 2023.године.
Такође, наставићемо да учествујемо у мировним мисијама на континенту, са жељом да их у будућности буде што мање, као и у хуманитарним и развојним активностима и са стипендирањем афричких студената на универзитетима у оквиру сада већ широм Африке познатог пројекта „Свет у Србији“.
Иако су политичка и безбедносна питања, често са разлогом, високо на скали спољнополитичких приоритета, oживљавање и достојна презентација афричких традиција и културног наслеђа су од непроцењивог значаја. Србија овде има значајно искуство, стручност, али најважније од свега – историјско и институционално памћење. Музеј афричке уметности у Београду већ деценијама јесте престижна референтна тачка за регионалне и европске историчаре, историчаре уметности, савремене уметнике и, једноставно, познаваоце и поштоваоце префињеног, а комплексног уметничког израза Африке. Музеј постоји још од 1977. и представља вероватно и једини „анти-колонијални“ музеј афричке уметности у Европи, чију поставку чине искључиво предмети добијени као (приватни или државни) поклони или регуларним комерцијалним путем.
Драги пријатељи,
Србију и Африку спаја несаломљиви слободарски дух, којем дугујемо понос и слободу. Можда се баш зато разумемо и поштујемо, а уверен сам да ћемо се у будућности и више ослањати једни на друге.
Живела Србија, живела Африка!