Министар Дачић на Глобалној конференцији за слободу медија у Лондону

„Екселенције,
Даме и господо,
Уважене колеге,

Драго ми је што могу, у име Владе Републике Србије, да присуствујем овом важном скупу. Дозволите ми прво да захвалим министрима иностраних послова Уједињеног Краљевства и Канаде, Џеремију Ханту и Кристији Фриленд, што су овом драгоценом иницијативом окупили многе кључне актере заинтересоване за јачање слободе медија и заштиту новинара и медијских радника.

Поздрављамо организацију конференције делећи глобалну забринуторст за слободу медија, у којој морамо учествовати сви, у пуном капацитету. Придружујемо се заједничкој изјави са жељом да њен садржај доживи пуну афирмацију кроз реализацију у свим деловима света, у чему ћемо успети само уколико сви појединачно дамо допринос.

Безбедност новинара и питање некажњивости кривичних дела против њих питања су која схватамо изузетно озбиљно и, у складу са међународним прописима и у сарадњи са међународним организацијама, трудимо се да константно радимо на унапређењу системских одговора на претње са којима се медијски посленици срећу у обављању свог посла. О значају који придајемо овој теми говори и чињеница да сам имао част, када је Србија председавала Организацији за европску безбедност и сарадњу 2015. године да, као председавајући, отворим ОЕБС-ову конференцију о безбедности новинара управо у Београду. Тада смо, свесни њене важности, изабрали да прва тема на агенди конференцијâ председавајућег буде управо ова.

Стога ми дозволите да овом приликом поздравим оснивање Високог експертског панела за правна питања, као и најављено оснивање радних група састављених од међународних организација и стручњака. Дељење искустава о изазовима са којима се наше државе суочавају у вези са овим питањима, као и о успесима најбољих пракси за које смо установили да дају резултате, свакако је један од најбољих начина да удружимо снаге у обезбеђивању сигурне радне средине за новинаре и, самим тим, боље услове за развој својих демократских друштава. То је управо наше искуство са поменуте конференције.

Желео бих са вама да поделим још једно искуство које сматрамо драгоценим. Пре шест година, влада моје земље је, у сарадњи са новинарима, основала Комисију за истраживање убистава новинара, будући да су истраге у неколико случајева трајале више од десет година. Недавно је у једном од тих случајева донета првостепена пресуда, тако да са сигурношћу можемо рећи да је Комисија имала успеха у раду, то јест да је успела да, координацијом рада са свим надлежним органима, уз изражену политичку подршку Владе, приведе правди убице једног од својих колега. Некажњивост је аспекат на коме морамо предано радити, јер ћемо само тако послати поруку да се злочин не исплати. Убиство новинара је, при томе, више од личне трагедије, то је напад на темеље друштава у којима живимо.

Комисији је Влада прошле године проширила мандат, који сада обухвата и случајеве новинара настрадалих и несталих током сукоба у бившој Југославији. Нажалост, Србија држи неславан рекорд када је реч о новинарима настрадалим у сукобима – први пут у историји је један медиј проглашен легитимним војним циљем и 16 радника нашег јавног сервиса погинуло је у бомбардовању Радио Телевизије Србије. Користим прилику да вас позовем да удружимо снаге у борби да се тако нешто не понови, то јест да покушамо да обезбедимо да ниједна медијска кућа никада више не буде легитимни војни циљ. Информација јесте моћно оружје, али универзални кодекс мора бити да се њој супротставља друга информација или другачији аргумент, а никако бомбе.

Управо због моћи коју информације имају, све чешће се срећемо са дезинформацијама. Оне нису никаква новина, али нови медији и могућности дистрибуције информација које нуде чине дезинформације доступнијим и, самим тим, већом претњом него икада у историји. То јесте практично нови изазов, за који морамо да спремимо своје грађане. Учећи децу, на пример, да разазнају вредне и истините гласове у какофонији која им се нуди градимо будуће друштво чији ће грађани бити далеко опремљенији да се сами снађу у мору понуђених информација. Поред правног регулисања медијске сфере, обучавање грађана за оптимално коришћење садржаја који им се нуде свакако је задатак одговорне државе. Идући у корак са временом, Влада Републике Србије ради на програмима медијске писмености, и у септембру у Београду организује велику међународну конференцију у сарадњи са Унеском.

Поштоване колеге, хвала на пажњи и срећан нам заједнички рад!"