Ђурић: Србија и регион спремни за нови циклус проширења ЕУ

Министар Ђурић је оценио да је Берлински процес протеклих година представљао стабилну платформу за регионалну сарадњу, независно од унутрашњих политичких динамика и да Србија, као земља са осам непосредних суседа, има посебну одговорност за очување регионалне стабилности. Према његовим речима, овај формат остаје кључан за јачање дијалога и повезивања у региону.

„Берлински процес није алтернатива процесу приступања Европској унији, али регионална сарадња у различитим форматима трпи под теретом надолазећег европесимизма, што ме озбиљно брине“, истакао је Ђурић. Додао је да 2026. година представља прилику за нови замах ка Европи за читав регион.

Ђурић је подсетио да је Србија у протеклим месецима спровела значајне реформе у области медија, изборних закона и енергетике, те да је Европска комисија пети пут заредом препоручила отварање Кластера 3. Отварање овог кластера у наредном периоду, како је рекао, било би снажан подстицај српском друштву да 2026. годину посвети пуној посвећености европским интеграцијама, док би супротан исход могао додатно да подстакне европесимизам.

Осврнувши се на изазове у протеклој години, Ђурић је оценио да је она била посебно тешка за регион, а нарочито за Србију, услед политичке поларизације и унутрашњих изазова. Ипак, према његовим речима, Србија је успела да процес европских интеграција искористи као механизам усмеравања ка позитивној и реформској агенди. Подвукао је да напредак Србије ка ЕУ није само одговорност Владе, већ и целокупног друштва, укључујући опозицију и цивилни сектор.

„Желимо да створимо друштво у којем ће млади желети да остану и граде своју будућност. Због тога морамо наставити са реформама, јачањем институција, економском и социјалном мобилношћу“, поручио је шеф српске дипломатије.

Истичући да Србија жели да буде активан и поуздан партнер европској породици народа, Ђурић је закључио да ће најбоља година за напредак Србије на европском путу бити она у којој ћемо показати највећу одлучност.