Вашингтон: Амбасадор Ђурић на Европској конференцији на Универзитету Харвард
Обративши се у оквиру панел дискусије „Садашње стање и будућност проширења ЕУ: Балкан као нова међа?“, амбасадор Ђурић је излагање започео указивањем на својеврстан парадокс у самом називу панела, имајући у виду да је и сам појам Европа настао на Балканском полуострву, те истакао снажно опредељење Србије за јачање поверења, сарадње и пријатељства међу земљама региона, у чему наша земља игра активну улогу.
Највидљивији пример позитивног доприноса наше земље новом јединству на Западном Балкану, како је рекао, јесте иницијатива „Отворени Балкан“ која има за циљ управо уклањање међа, економско приближавање и омогућавање слободног протока људи, роба и услуга.
„Заједништво региона, оличено у „Отвореном Балкану“ као идејној замисли председника Александра Вучића и лидера Северне Македоније и Албаније, доказ је да такав наднационални приступ јача политичку и економску позицију читавог региона у очима Европске уније, а самим тим доноси и већи прилив страних инвестиција од којих сви укључени актери могу да имају вишеструке користи“, истакао је Ђурић.
Он се осврнуо и на дуг пут који је Србија прешла у процесу европских интеграција, нагласивши да наша земља поштује подршку Европске уније, а посебно чињеницу да највише инвеститора у Србији долази управо из Европске уније.
„Промене и модернизација које је наша земља досад спровела и које наставља да успешно спроводи у области економије, фискалне политике, правосуђа, јавне управе, инфраструктуре и енергетике већ годинама уназад афирмисане су од стране водећих европских и светских институција“, указао је Ђурић.
Додао је и да ми тиме показујемо да, иако смо мала балканска земља, тежимо ка томе да очувамо своју улогу највеће регионалне економије и највећег инвестиционог тржишта за европске, америчке и светске компаније.
„Србија је кроз деценију најпре кризног, а затим и развојног менаџмента под руководством председника Вучића прерасла из предмета међународне политике у њеног чиниоца. И то оног који одговорношћу и примером вуче напред“, закључио је Ђурић.
На маргинама Конференције, амбасадор Ђурић сусрео се, између осталих, и са Енрикоом Летом, председником Института „Жак Делор“ из Париза, као и са Сетијем Вореном, директором Института за политику при Универзитету Харвард, са којим је разговарао о перспективама институционалног повезивања наших образовних установа које би омогућиле нове прилике за студенте и наставно особље у Србији и Америци.
Учесници Конференције били су и Роберта Мецола, председница Европског парламента, Дритан Абазовић, председник Владе Црне Горе, бивши премијери Белгије, Украјине и Туниса, затим Иван Бркљач, саветник за миграције председнице Владе Републике Србије, Ана Новосад, бивша министарка просвете и науке Украјине, Данијела Шварцер, извршна директорка организације „Отворено друштво – Европа и Централна Азија“, као и многи еминентни професори и сарадници Универзитета Харвард.
Конференција под називом „Европа на првој линији фронта – континент у борби за релевантност, јединство и вредност“ одржава се девети пут у организацији Европског клуба студената Факултета за јавну управу, Правног и Економског факултета Универзитета Харвард у Кембриџу, у држави Масачусетс.
