Стокхолм: У Амбасади Републике Србије уручено одликовање Дини и Јовану Рајсу
Пријему у Амбасади су, поред чланова породице Рајс, присуствовали и њихови пријатељи, као што су Ања Јан Гунтер која је надлежна за Србију у Дирекцији за ЕУ Министарства иностраних послова Шведске, Гудрун Граф, аустријска амбасадорка у Шведској и целокупан колектив Амбасаде.
Амбасадор Момчиловић је истакао да су одликовања „Ордени српске заставе трећег степена“ додељени Дини и Јовану Рајсу, као српским Јеврејима и познатим интелектуалцима у Шведској, који, у континуитету, својим активностима доприносе очувању културе сећања на Холокауст и борби против антисемитизма.
Момчиловић је указао да је брачни пар Рајс, пореклом из Зрењанина и Руме, преживео страхоте Другог светског рата на просторима бивше Југославије, боравећи у више концентрационих логора.
Нагласио је да ће, захваљујући Дини и Јовану Рајсу, њиховим књижевним делима и сведочењима о личним искуствима из периода Другог светског рата на тлу бивше Југославије, посебно у Новом Саду и Београду (на Старом Сајмишту, где су Јовану Рајсу побијени најближи сродници), код данашњих и будућих генерација бити однегована сећања о страдањима Јевреја, Срба и Рома, али и о значајној помоћи кoje су српске породице тог времена пружале Јеврејима како би се сачували њихови животи.
Представница шведског Министарства иностраних послова Ања Јан Гунтер је истакла да је имала част да упозна брачни пар Рајс током свог ранијег ангажмана у обележавању комеморативне годишњице Раула Валенберга (шведског дипломате који је спасавао Јевреје у Мађарској у периоду Другог светског рата) 2012. године, апострофирајући да они представљају „истинске и вишезначне хероје, како за Шведску, тако и за Србију.
Дина и Јован Рајс су, у изузетно дирљивом тону, изразили захвалност за доделу одликовања „Ордена српске заставе трећег степена“, али и за заслуге српског народа, чији су се припадници током Другог светског рата несебично жртвовали спасавајући Јевреје.
Јован Рајс је истакао да је преживео страхоте Холокауста само захваљујући пожртвованости блиског рођака, који је био српског порекла, те да дугује неизмерну захвалност српском народу, са којим осећа посебну присност. Потенцирао је да Србија никада није показивала антисемитизам, као и да је српски народ био једини у Европи који је штитио и спасавао своје Јевреје за време Другог светског рата.
Указао је да је дубоко повезан са Србијом, иако је, након завршетка медицинских студија у Београду, одлучио да отпутује у Шведску, као и да ће наставити са доласцима, како би у појединим српским школама поново имао иступања о борби против антисемитизма и сећању на Холокауст.