Сеул: Амбасадор Грбић посетио Национални архив Кореје

Председник архива је представио делатност и организацију Националног архива Кореје и репозиторијума у Сонгнаму, али и оних у Бусани, Деђону и Сеђонгу. Истакао је да су наведени архивски центри задужени за рестаурацију и чување историјских записа и докумената Кореје, међу којима и највреднијих националних историјских блага, попут Анала Ћосон династије, уврштених у Унесков регистар „Сећање света“.

У склопу међународне сарадње, председник Чои је посебно истакао активности Унесковог центра 2. категорије – Међународног центра документарног наслеђа, чије је седиште у Кореји.

Председник је обавестио да Национални архив нарочито сарађује са сродним институцијама у области архивистике из земаља и територија азијског региона, али је истакао и спремност за сарадњу са другим земљама, укључујући и Републику Србију. Указао да је Национални архив 2017. године потписао Меморандум о разумевању са Архивом Србије, након чега је уследила размена и сарадња. Обострано је оцењено да треба настојати да се комуникација два архива у наредном периоду оживи и конкретизује, на добробит обе стране.

Амбасадор Грбић је захвалио саговорнику на изнетим информацијама и пренео да смо упознати са капацитетима и експертизом Кореје, када је реч о дигитализацији, како јавне управе, тако и архивске грађе, али да би било опортуно идентификовати и друге области сарадње два архива. Укратко је упознао саговорника са стањем архивске грађе у Србији и њеним великим страдањем током светских ратова, те најновијим напорима да се она очува кроз процесе рестаурације и дигитализације.

Амбасадор је саговорника информисао и о сарадњи коју Србија остварује са Унеском, посебно када је у питању очување њене културне и верске баштине на Косову и Метохији, истичући да је важна и конструктивна улога наше земље у Унеску потврђена и чињеницом да Србија тренутно веома успешно председава Извршним саветом Унеска. Подсетио је да Република Србија има три уписа у Унесков регистар „Сећање света“ - Мирослављево јеванђеље, архиву Николе Тесле и телеграм објаве рата Аустроугарске Краљевини Србији.

Председник Националног архива је након састанка уприличио и обилазак самог репозиторијума, а домаћини су представили процесе и технике рестаурације, очувања и дигитализације историјских записа (старих писаних докумената, фотографија, видео-записа итд.) и представили део архивске грађе која се чува у архивској институцији у Сонгнаму.