Цирих: Пријем поводом обележавања Дана државности
Генерални конзул Републике Србије у Цириху Михајло Шаулић пожелео је добродошлицу уваженим званицама и указао на значај обележавања Дана државности.
Генерални конзул Шаулић рекао је да Сретење као Дан државности не носи само симболику, већ и дубоку поруку да само уједињени можемо напред и да нас овај уједињујући фактор, који Србију чини мајком свих својих становника и пријатељем свих добронамерних људи, инспирише и обавезује да још више у времену које је пред нама ојачамо земљу изнутра и учинимо је још већим фактором стабилности у региону и свету.
У свом обраћању на свечаном обележавању Дана државности Републике Србије у Цириху, амбасадор Србије у Берну Горан Брадић подсетио је на дугу традицију историјских односа између Србије и Швајцарске – почев од разумевања за вишевековну херојску борбу нашег народа против Отоманске империје, преко ангажмана швајцарских медицинских сестара и лекара током Првог светског рата, па све до бројних актуелних пројеката подршке Србији у процесу евроинтеграција, јачања економије и капацитета државне и локалне самоуправе.
Истичући значај швајцарских универзитета за образовање српских студената и студенткиња у XIX и XX веку, амбасадор је навео да је један од српских интелектуалаца Владислав Јовановић 1846. године у Женеви покренуо прве српске новине, а да је Радиша Анђелковић 1916. године, у истом граду, основао прву српску штампарију.
Уз осврт на политичке и економске сусрете током протекле године, амбасадор Брадић подвукао је да су билатерални односи врло добри, снажни и динамични, интензивни и разноврсни, као и да је робна размена између две државе, упркос пандемијским ограничењим, порасла током 2021. године за чак 16,3 %, док је повећање у 2020. години било 5,4%, при чему је изузетан раст забележила размена у сектору услуга, у чему Србија бележи значајан суфицит.
Амбасадор је нагласио да је Србија протеклих неколико година економски, војно, научно-технолошки и у медицинском погледу знатно ојачала, да се модернизовала, изградила савремену инфраструктуру, уз истовремену помоћ грађанима и привреди током последње две године пандемије у висини већој од осам милијарди евра.