Берлин: Амбасадорка Јанковић у интервјуу за часопис "Рур Виртшафт" ("Ruhr Wirtschaft")

У тексту под насловом "Чланство у Европској унији има највиши приоритет", наводи се да је амбасадорка Јанковић посетила Привредну комору у Дортмунду и разговарала са Штефаном Шрајбером, генералним директором, као и Вулфом Кристијаном Ерихом, надлежним за спољну трговину у овој комори, која је међу привредним коморама у Северној Рајни Вестфалији надлежна за сарадњу са Србијом.

Амбасадорка Јанковић је у интервјуу говорила о актуелној економској ситуацији у Србији. Она је напоменула да је привреда Републике Србије у кризним временима, изазваним најпре пандемијом а затим и сукобом у Украјини, показала велику отпорност и виталност.

Истакавши да је Влада Републике Србије још 2014. године предузела снажне  мере  фискалне стабилизације, навела је да је пад БДП у 2020. години, у односу на претходну годину, био занемарљив, износећи свега -1,0%, док је  у 2021. години остварен раст од чак 7,0%. Наша привреда је у првом кварталу ове године наставила са растом од 4,4%, што је у поређењу са многим другим земљама изузетан успех.

Амбасадорка је додала да је Немачка наш најзначајнији спољнотрговински партнер годинама уназад, да размена роба и услуга између Србије и Немачке расте по годишњој стопи од скоро 10%, а на крају прошле године је износила 6.514,2 милијарде евра.

„Немачке инвестиције су довеле до запошљавања 76.200 хиљада радника у Србији, а наш циљ је да тај број ускоро достигне 100.000“, истакла је амбасадорка Јанковић.
У вези са процесом европских интеграција Србије и новим могућностима које произилазе из потребе за стабилним ланцима снабдевања, амбасадорка Јанковић је указала на чињеницу да је чланство у ЕУ циљ Републике Србије од 2000. године до данас и наш највиши спољнополитички приоритет.

Јанковић је додала да су преговори о чланству почели 2014. године и да се одвијају темпом за који и Србија и ЕУ сматрају да може и мора бити динамичнији.

„Србија искрено дели  вредности на којима почива ЕУ и спремна је да европској породици народа пружи свој допринос, а не да само од ње профитира“, рекла је амбасадорка.

Амбасадорка Јанковић је нагласила да су пандемија и актуелни проблеми показали да су близина и поузданост снабдевања веома важни фактори и да би Србија и западни Балкан требало да буду у фокусу немачких пословних партнера. Рекла је да, не само географска близина, већ и развијена инфраструктура, већ и културолошка блискост и познавање немачког језика код доброг дела становништва чине снажну основу за  још бољу и интензивнију сарадњу са Немачком.

Амбасадорка је подвукла да је Северна Рајна Вестфалија традиционално једна од најважнијих покрајина у Немачкој када је реч о нашим свеукупнуим билатералним односима. Напоменула је да постоји изузетно развијена и богата економска сарадња и да велики број инвеститора долази из ове покрајине, са којом Србија остварује 17,4% укупне трговинске размене са Немачком.

„Сектори који, по нашем мишљењу, имају највећи потенцијал да допринесу даљем унапређењу економских односа су пољопривредно-прехрамбени сектор, посебно био-храна, металска, текстилна, грађевинска и дрвна индустрија, као и ИТ сектор, при чему област информационо-комунукативних технологија у Србији бележи висок раст последњих година и један је од највећих потенцијала земље“, навела је амбасадорка.

Такође је истакла да Србија доста улаже у унапређење постојеће путне и железничке инфраструктуре и да бисмо желели да немачке компаније више учествују у стратешким инфраструктурним пројектима у Србији.

Посебно се осврнувши на иницијативу Отворени Балкан, која је за кратко време и упркос изазовима пандемије допринела унапређењу свеукупне сарадње између трију земаља покретача иницијативе – Србије, Северне Македоније и Албаније, амбасадорка је напоменула да се Отворени Балкан, као и Европска унија, заснива на четири слободе – кретања робе, услуга, људи и капитала - и  да је у питању  отворена и инклузивна иницијатива, којој су добродошли да се прикључе сви из региона.

Амбасадорка Јанковић је на крају нагласила да се Србија налази у јеку снажног привредног развоја и да је у питању растуће, перспективно тржиште које пружа бројне погодности. То довољно илуструје податак да је  Србија привукла готово 70% свих директних страних инвестиција у региону западног Балкана, као и да је 2021. годину завршила са 3,9 милијарди евра директних страних инвестиција, што је више него рекордне 2019. године.

Амбасадорка је изразила уверење да ће се тај тренд наставити и убудуће, између осталог захваљујући и улагањима немачких компанија.