Амбасадор Антић: Слобода, правда и равноправност су део цивилизацијског наслеђа Србије
Свети Сава, принц који се одрекао световне власти и постао први српски архиепископ, сачинио је 1219. године Номоканон, први српски устав, у ком су у потпуности усклађени односи духовне и световне власти у српској држави, написао је амбасадор.
Антић указује да се Номоканон вековима примењивао не само у Србији, већ и у другим православним земљама, Русији и Бугарској, а истиче да не треба заборавити ни то да је Свети Сава извојевао самосталност и за Бугарску православну цркву.
Утицај Номоканона препознаје се у српским изворима права – Жичкој повељи, Законику цара Душана, повељи кнеза Лазара, првом законику устаничке Србије и Српском грађанском законику, указао је амбасадор, истакавши да на самом крају дванаестог и почетку тринаестог века, Свети Сава, у складу са хришћанским учењима о слободи, једнакости и братству у људском роду, исказује своје противљење робовласништву, које је било распрострањено све до деветнаестог века.
Антић наводи и да Номоканон забрањује мучење робова до смрти, а предвиђа и многе привилегије у корист новорођенчета, као и да посебно води рачуна о поданику српске државе који је непријатељу пао у ропство.