Srbija u UNESKO

Srbija i UNESKO

Unesko (https://en.unesco.org/), specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu osnovana je 1945. godine. s ciljem da se ostvari intelektualna i moralna solidarnost čovečanstva, kao sredstvo za izgradnju trajnog mira. Unesko, u istoriji dugoj 75 godina, pomaže razvoj i dostupnost kvalitetnog obrazovanja za sve, povezuje naučnu i intelektualnu saradnju, štiti kulturno nasleđe i podstiče interkulturalno razumevanje, brine o zaštiti slobode izražavanja, ali i o zaštiti i očuvanju životne sredine i ističe humane vrednosti sveta u kome živimo. Unesko se zalaže za primenu politika koje doprinose održivom socijalnom, ekološkom i ekonomskom razvoju.

Republika Srbija je članica Uneska od 20. decembra 2000. godine. SFRJ je bila deo pionirskog rada Organizacije kao članica od 31. marta 1950. godine, kada je osnovala i svoju prvu nacionalnu komisiju za Unesko. Republika Srbija aktivno učestvuje u radu Organizacije, privržena je principima pluralizma, depolitizacije, kulturne raznolikosti, tolerancije i dijaloga, što kontinuirano pokazuje svojim delovanjem u Izvršnom savetu Uneska, čiji je aktuelni član, u mandatu 2019-2023, i kao član užeg tela, Biroa Izvršnog saveta.

Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, kao savetodavno telo Vlade za oblasti u nadležnosti Uneska, čije osnivanje je predviđeno Ustavom Uneska, obrazovana je 2007. godine, a od 2015. godine je na njenom čelu predsednik prof. dr Goran Milašinović.

Republika Srbija podržava globalne prioritete i programske aktivnosti u glavnim oblastima u nadležnosti Uneska – obrazovanja, nauke, kulture, informacija i komunikacija, koje su povezane i sa temama na agendi UN, poput održivog razvoja i sprovođenja Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine Republika Srbija je potpisnica gotovo svih relevantnih konvencija čiji je depozitar Unesko, i, uz diverzifikovani pristup u saradnji, učestvuje u radu brojnih inicijativa, međunarodnih i međuvladinih programa, kao što su Međuvladin hidrološki program – IHP, Program „Čovek i biosfera" – MAB, Program „Upravljanje društvenim promenama – MOST ", Međunarodni program za geonauke i geoparkove, Međunarodni program osnovnih nauka, Međunarodni program za razvoj komunikacija (IPDC), „Informacije za sve" (IFAP), i drugi.

Generalna direktorka Uneska, Odri Azule, posetila je Republiku Srbiju 12-13. septembra 2019. godine, povodom Međunarodnog savetodavnog sastanka u oblasti medijske i informacione pismenosti u Beogradu, koji su zajednički organizovale relevantne institucije Srbije i Uneska.

Od posebne važnosti za Republiku Srbiju je zaštita ukupne srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, na čijoj teritoriji se nalazi 458 nepokretnih kulturnih dobara, od čega je 61 dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Na Kosovu i Metohiji nalazi se 1.300 crkava i manastira, koji čine kulturno nasleđe srpskog naroda prvog reda. Ono što ove spomenike kulture razlikuje od drugih, jeste da su živi, tj. u njima se održavaju službe, imaju svoje vlasnike i svoje duhovnike i u tome leži kompleksnost njihove zaštite. Srbija se u Unesku zalaže za sprečavanje sve češćih pokušaja prekrajanja istorije i preuzimanja kulturne baštine motivisane političkim razlozima i težnjama. Posle pogroma 2004. godine, prva Donatorska konferencija za porušene i oštećene spomenike na Kosovu i Metohiji je bila organizovana pod okriljem Uneska (2005). U obnovi spomenika učestvovali su i Savet Evrope, Evropska unija i druge međunarodne organizacije, prema posebnom programu koji je predložio Unesko. Shodno Konvenciji o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine koju je potpisala, Srbija se obavezala da se stara o svetskoj baštini na svojoj teritoriji, među kojima su i četiri spomenika na Kosovu i Metohiji, koji su 2006. godine upisani na Listu svetske baštine u opasnosti.

Uvažavajući plemenitu misiju Uneska, Republika Srbija će nastaviti da se zalaže protiv politizacije i izazivanja novih podela unutar samog Uneska. Na 38. zasedanju Generalne konferencije Uneska 2015. godine nije usvojen nacrt rezolucije o prijemu tzv. Kosova u članstvo Organizacije. To je bio prvi put u istoriji Uneska da zahtev za prijem bude odbijen, ali i prvi put da je razmatran predlog da deo teritorije jedne države članice, koji je pod upravom UN, bude primljen u punopravno članstvo Uneska.

Dobra i elementi R. Srbije pod zaštitom Uneska

• Na Listi svetske baštine Uneska, listi najvrednijih dobara svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, nalaze se: „Stari Ras i Sopoćani" (1979), „Manastir Studenica" (1986), „Gamzigrad-Romulijana" (2007) i „Srednjevekovni nadgrobni spomenici stećci", koje je upisano zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom 2016.godine Srbija je u januaru 2020, zajedno sa grupom zemalja Evrope, potpisala nominaciju „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope", koja se nalazi u fazi evaluacije. U pripremi su nominacije.

• „Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)" - Dečani (2004), Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške (2006), nalaze se od 2006. godine na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti. Tokom 2020. godine Republika Srbija se, u više navrata, obraćala generalnoj direktorki Uneska O. Azule u vezi sa radovima na međunarodnom magistralnom putu Dečani – Plav pored manastira Dečani.

• Na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva upisana su tri elementa „Slava" (2014), „Kolo" (2017), „Pevanje uz gusle" (2018) i „Zlakusko lončarstvo" (2020).

• Na Listu Pamćenje sveta (Memory of the World), posvećenoj zaštiti dokumentarne baštine, upisani su Arhiv Nikole Tesle (2004), Miroslavljevo jevanđelje (2005) i Telegram – ultimatum Austrougarske Srbiji o objavi Prvog svetskog rata (2015).

• Na Listu rezervata biosfere (MAB - Man and Biosphere) upisani su rezervat biosfere „Golija-Studenica" (2002) i „Bačko Podunavlje" (2017).

• U registar Uneskovih globalnih geoparkova je upisan geopark Đerdap (2020).

• Grad Vranje je u oktobru 2019. godine izabran za člana Uneskove Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike.

• U Srbiji postoje dva centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom Uneska: Centar za održivo upravljanje vodama i prilagođavanje klimatskim promenama (WSDAC) pri Institutu „Jaroslav Černi" (2013) i Međunarodni centar za istraživanje i obuku u oblasti urbanog odvodnjavanja (IRCTUD) na Građevinskom fakultetu u Beogradu (1989).

• U okviru programa Unesko katedri i UNITWIN mreže u Srbiji deluju tri katedre, po jedna na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (iz oblasti interkulturalizma, menadžmenta u kulturi i medijacije), Univerzitetu u Novom Sadu (preduzetništvo) i Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (istraživanje voda).