Ministar Dačić u Berlinu sa članovima udruženja „Berlinski poslovni razgovori“

„Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Dragi gosti,

Najpre bih zahvalio gospodinu Bekeru na ljubaznom pozivu i novoj prilici da razgovaramo.

Moj kolega, ministar Antić i ja smo ovde jer učestvujemo na međunarodnoj konferenciji na temu energetske tranzicije.

Naš spoljnopolitički prioritet je članstvo u EU. Evidentno je da pripadamo tom delu Evrope i naš cilj je da što pre postanemo punopravni član EU. Ima mnogo izazova i problema, neki su u samom našem regionu, a neki su i u samoj EU. U nekim zemljama, članicama EU, postoji određena skepsa prema proširenju i prijemu novih članova. Sa druge strane, u zemljama u našem regionu postoji zamor od priča o proširenju jer se to najavljuje godinama i decenijama. Postoje i zemlje koje žele da izađu iz EU, primer Velike Britanije, i na tom primeru vidite koliko je situacija komplikovana, ali to sve ne utiče na naš spoljnopolitički cilj, a to je punopravno članstvo u EU.

To znači i razvoj doborusedskih odnosa i politika mira, stabilnosti i pomirenja u regionu. Najveći problem je pitanje odnosa sa Prištinom, kako da se pronađe odgovarajuće trajno političko rešenje koje bi bilo u interesu oba naroda koji žive na Kosovu. Naša želja je da se pronađe kompromis. Međutim, Prištini nije baš previše stalo do toga jer oni smatraju da nema potrebe da prave kompromis, odnosno oni su pre deset godina proglasili državu, imaju podršku nekih zapadnih zemalja, i nemaju potrebe da prave kompromis.

Međutim, situacija i nije baš takva, za deset, jedanaest godina oni nisu uspeli da zaokruže proces nezavisnosti. Nisu postali član UN, ne mogu postanu član OEBS-a, Saveta Evrope, ne mogu da uđu u EU jer ih 5 zemalja EU ne priznaje. Priče da ih 116 zemalja priznaje, to su čiste laži. Što više razgovarate sa tim zemljama, sa kojima niko u prošlosti iz Srbije nije razgovarao, to više oni vide probleme koje imaju u svojim zemljama na primeru Kosova.

Katalonija želi da ide putem Kosova, i to putem jednostranih akata, dakle bez dogovora sa Madridom. Mi želimo kompromis. Kardinal Rišelje rekao je da je kompromis onaj dogovor gde svaka strana dobije po malo od onoga što nije htela.

Mi smo veoma radosni jer su naši bilateralni odnosi sa SRN u usponu. Oni su znatno unapređeni poslednjih godina. U ekonomskom smislu u Srbiji se odvijaju reforme, preduzeli smo hrabre ekonomske i strukturne reforme koje se tiču fiskalne konsolidacije, poboljšanja uslova za promovisanje investicione klime.
Pokazatelji govore da su ove mere dale rezultate: konsolidovani budžetski deficit je od 6,2% BDP-a u 2014. pretvoren u suficit, a udeo javnog duga u BDP-u smanjen sa 71,2% u 2015. godini na 54,5% u 2018. godini.
Privredni rast od 4,3% u 2018. godini,. Izvoz robe beleži stalni rast. Stopa nezaposlenosti d 23,9% u 2012. godini i prošle godine je iznosila 12,9%. Srbija je napredovala za 43 mesta u poslednje 4 godine na World Bank Doing Business List i sada je na 48. mestu.

U našoj zemlji posluje preko 400 nemačkih kompanija, koje zapošljavaju oko 60 hiljada radnika. U tom smislu, Nemačka spada među vodeće privredne partnere Srbije. U 2018. godini spoljnotrgovinska razmena dostigla je rekordne rezultate: ukupna razmena iznosila je oko 5 mlrd evra.

Izvoz industrijskih proizvoda predstavlja 91,1% našeg izvoza, dok poljoprivredno prehrambeni proizvode čine oko 8,9% našeg izvoza. Udeo robne razmene Srbije sa Nemačkom predstavlja 12,8% naše ukupne robne razmene sa svetom, izvoz u Nemačku je 11,9% od ukupnog izvoza, a uvoz iz Nemačke oko 13,4% ukupnog uvoza Srbije.

Najviše nemačkih investicija je bilo u proizvodnom sektoru, a najvažniji investitori su STADA, METRO, Messer/Tehnogas, Henkel, Siemens, Bosch i LEONI. Jedna od ključnih oblasti investicione saradnje je sektor automobilske industrije (Bosch, LEONI, Draexlmaier, Grammer, Norma grupa, Continental-ContiTech, Bauerhin, Johnson Electric). Nadam se da ćemo u neposrednoj budućnosti moći da u Srbiji poželimo dobrodošlicu još jednom velikom imenu evropske i svetske automobilske industrije.

Srbija je spremna da nemačkim investitorima ponudi povoljne uslove poslovanja, a naši ključni interesi su povećanje investicija u infrastrukturne projekte, saradnja u oblasti auto-industrije i energetike, poljoprivredno-prehrambeni sektor, IT i turizam. Pridajemo veliki značaj i digitalnoj agendi, tako da izvoz naše IT industrije je na veoma visokom nivou.

Spremni smo da učinimo sve napore da razvijamo naše ekonomske odnose jer smatramo Nemačku našim ključnim spoljnopolitičkim partnerom.

Voleo bih i da vas mi ugostimo u Srbiji. U Srbiji postoji impresivna poslovna nemačka zajednica, te se nadam da ćete i vi postati deo nje.

Svakako ćete se uveriti u srpsko gostoprimstvo i želju da razvijamo što bolje odnose.

Hvala na pažnji."