Министар Дачић у Берлину са члановима удружења „Берлински пословни разговори“

„Даме и господо,
Драги пријатељи,
Драги гости,

Најпре бих захвалио господину Бекеру на љубазном позиву и новој прилици да разговарамо.

Мој колега, министар Антић и ја смо овде јер учествујемо на међународној конференцији на тему енергетске транзиције.

Наш спољнополитички приоритет је чланство у ЕУ. Евидентно је да припадамо том делу Европе и наш циљ је да што пре постанемо пуноправни члан ЕУ. Има много изазова и проблема, неки су у самом нашем региону, а неки су и у самој ЕУ. У неким земљама, чланицама ЕУ, постоји одређена скепса према проширењу и пријему нових чланова. Са друге стране, у земљама у нашем региону постоји замор од прича о проширењу јер се то најављује годинама и деценијама. Постоје и земље које желе да изађу из ЕУ, пример Велике Британије, и на том примеру видите колико је ситуација компликована, али то све не утиче на наш спољнополитички циљ, а то је пуноправно чланство у ЕУ.

То значи и развој доборуседских односа и политика мира, стабилности и помирења у региону. Највећи проблем је питање односа са Приштином, како да се пронађе одговарајуће трајно политичко решење које би било у интересу оба народа који живе на Косову. Наша жеља је да се пронађе компромис. Међутим, Приштини није баш превише стало до тога јер они сматрају да нема потребе да праве компромис, односно они су пре десет година прогласили државу, имају подршку неких западних земаља, и немају потребе да праве компромис.

Међутим, ситуација и није баш таква, за десет, једанаест година они нису успели да заокруже процес независности. Нису постали члан УН, не могу постану члан ОЕБС-а, Савета Европе, не могу да уђу у ЕУ јер их 5 земаља ЕУ не признаје. Приче да их 116 земаља признаје, то су чисте лажи. Што више разговарате са тим земљама, са којима нико у прошлости из Србије није разговарао, то више они виде проблеме које имају у својим земљама на примеру Косова.

Каталонија жели да иде путем Косова, и то путем једностраних аката, дакле без договора са Мадридом. Ми желимо компромис. Кардинал Ришеље рекао је да је компромис онај договор где свака страна добије по мало од онога што није хтела.

Ми смо веома радосни јер су наши билатерални односи са СРН у успону. Они су знатно унапређени последњих година. У економском смислу у Србији се одвијају реформе, предузели смо храбре економске и структурне реформе које се тичу фискалне консолидације, побољшања услова за промовисање инвестиционе климе.
Показатељи говоре да су ове мере дале резултате: консолидовани буџетски дефицит је од 6,2% БДП-а у 2014. претворен у суфицит, а удео јавног дуга у БДП-у смањен са 71,2% у 2015. години на 54,5% у 2018. години.
Привредни раст од 4,3% у 2018. години,. Извоз робе бележи стални раст. Стопа незапослености д 23,9% у 2012. години и прошле године је износила 12,9%. Србија је напредовала за 43 места у последње 4 године на World Bank Doing Business List и сада је на 48. месту.

У нашој земљи послује преко 400 немачких компанија, које запошљавају око 60 хиљада радника. У том смислу, Немачка спада међу водеће привредне партнере Србије. У 2018. години спољнотрговинска размена достигла је рекордне резултате: укупна размена износила је око 5 млрд евра.

Извоз индустријских производа представља 91,1% нашег извоза, док пољопривредно прехрамбени производе чине око 8,9% нашег извоза. Удео робне размене Србије са Немачком представља 12,8% наше укупне робне размене са светом, извоз у Немачку је 11,9% од укупног извоза, а увоз из Немачке око 13,4% укупног увоза Србије.

Највише немачких инвестиција је било у производном сектору, а најважнији инвеститори су STADA, METRO, Messer/Tehnogas, Henkel, Siemens, Bosch и LEONI. Једна од кључних области инвестиционе сарадње је сектор аутомобилске индустрије (Bosch, LEONI, Draexlmaier, Grammer, Norma grupa, Continental-ContiTech, Bauerhin, Johnson Electric). Надам се да ћемо у непосредној будућности моћи да у Србији пожелимо добродошлицу још једном великом имену европске и светске аутомобилске индустрије.

Србија је спремна да немачким инвеститорима понуди повољне услове пословања, а наши кључни интереси су повећање инвестиција у инфраструктурне пројекте, сарадња у области ауто-индустрије и енергетике, пољопривредно-прехрамбени сектор, ИТ и туризам. Придајемо велики значај и дигиталној агенди, тако да извоз наше ИТ индустрије је на веома високом нивоу.

Спремни смо да учинимо све напоре да развијамо наше економске односе јер сматрамо Немачку нашим кључним спољнополитичким партнером.

Волео бих и да вас ми угостимо у Србији. У Србији постоји импресивна пословна немачка заједница, те се надам да ћете и ви постати део ње.

Свакако ћете се уверити у српско гостопримство и жељу да развијамо што боље односе.

Хвала на пажњи."