Ninčić: Srbija okrenuta očuvanju mira i stabilnosti, iako sećanje na 1999. i dalje boli

U svom obraćanju ambasadorka Ninčić podsetila je da je na današnji dan pre 23 godine NATO, bez odobrenja SB UN, započeo agresiju na SR Jugoslaviju, naglasivši da su tim činom prekršene Povelja UN-a, Helsinški završni akt i narušen međunarodni pravni poredak.

Ninčić je kazala da su snage 19 zemalja izvele oko 2.300 vazdušnih udara, uključujući udare kasetnim bombama i municijom sa osiromašenim uranijumom na 995 civilnih objekata.

„Uništeno je 148 stambenih objekata i 62 mosta, dok je teško oštećeno 300 škola, 20 bolnica, 176 objekata kulturnog nasleđa, kao i toplane i vodovodi širom zemlje. Tokom 78 dana nemilosrdne kampanje ubijeno je oko 2.500 civila, od kojih 89 dece”, istakla je Ninčić, podvukavši da je svako njihovo ime simbol srama odgovornih za ovaj bezumni čin.

Ambasadorka Ninčić je podsetila da je najmlađa žrtva Bojana Tošović iz Merdara imala samo 11 meseci, setivši se i dvogodišnjeg Marka Simića iz Novog Pazara koji preminuo na očevom naručju, i trogodišnje Milice Rakić koja je ubijena u kupatilu tokom napada kasetnom bombom na Batajnicu.

U obraćanju ambasadorka se osvrnula na to da humanitarno pravo zabranjuje akte nasilja, napade i represalije nad civilnim objektima, podsetivši da su u Beogradu oštećene Akušersko-ginekološka klinika u Višegradskoj ulici i porodilište Medicinskog centra Dragiša Mišović, ali i bolnice i medicinski centri u Ćupriji, Aleksincu, Raškoj, Prokuplju, Čačku, Mitrovici, Leposaviću i Prištini.

Ninčić je navela da je u napadu na putnički voz u Grdeličkoj klisuri ubijeno je 15, a ranjeno 44 civila, podsetivši da je ovo masovno ubistvo NATO okarakterisao kao „nesrećni slučaj“. Dodala je da je NATO bombardovao most pun ljudi koji su se vraćali sa nedeljne službe u Varvarinu, prilikom kojeg je poginulo 10, a ranjeno 17 ljudi, kao i da su kasetne bombe bačene na prepunu otvorenu pijacu u Nišu kada je ubijeno 15, i ranjeno 16 civila.

„Sedište Radio-televizije Srbije u Beogradu je 16. aprila namerno pogođeno projektilom, pri čemu je poginulo 16 zaposlenih. Ovo je, naravno, bilo jasno kršenje svih priznatih normi o bezbednosti i fizičkoj zaštiti novinara”, rekla je ambasadorka Srbije pri OEBS-u.

Ambasadorka Srbije pri OEBS-u kazala je da je uništavanje rafinerije nafte i hemijskih postrojenja u gusto naseljenim mestima oko Beograda nanelo dugotrajnu i nepopravljivu ekološku štetu, čime je, kako je navela prekršen član 35. Dopunskog protokola Ženevske konvencije. Takođe, istakla je kršenje člana 54. Dopunskog protokola Ženevske konvencije, ukazujući da je NATO bacio karbografitne bombe na pet srpskih elektrana, čime je bilo onesposobljeno 70% električne mreže u zemlji.

Ninčić je iznela da je na SR Jugoslaviju bačeno do 15 tona municije sa osiromašenim uranijumom, podvukavši da upotreba takve municije dovodi do trajnih teških zdravstvenih posledica i zagađuje životnu sredinu tokom dužeg vremenskog perioda.

Ambasadorka je poručila da upotreba kasetne municije i drugog eksplozivnog oružja predstavlja ozbiljnu opasnost za civile decenijama nakon upotrebe, ali i da neeksplodirana ubojna sredstva mogu imati ozbiljne socioekonomske posledice.

„Uprkos ogromnim naporima u deminiranju, uključujući značajnu međunarodnu pomoć, neeksplodirana kasetna municija i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju na površini većoj od 1.000.000 kvadratnih metara, praćenu pretnjom od neeksplodiranih avionskih bombi i projektila u tlu i vodenim tokovima na 150 lokacija u centralnoj Srbiji”, navela je Ninčić.

Svoje obraćanje ambasadorka Ninčić zaključila je navevši da je trauma od ove protivpravne vojne agresije i dalje prisutna, ali da je Srbija privržena miru, stabilnosti, neselektivnom očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta i diplomatskom rešavanju svih sukoba i sporova na prostoru OEBS-a.