Gujon najavio kampanju zaštite imovinskih prava Srba u FBiH

"U toku je značajna, bitna i pomalo zabrinjavajuća harmonizacija podataka i postoji rizik da Srbi iz Federacije BiH ostanu bez imovine", rekao je Gujon na konferenciji za novinare koju je održao sa šefom predstavništva Republike Srpske u Beogradu Mlađenom Cicovićem, a koji je precizirao da oko 400.000 Srba polaže i dalje prava na nepokretnosti u Federaciji.

Prema rečima Gujona, postoji opasnost da Srbi iz Federacije ostanu bez imovine, da ne budu upisani u knjige, a ni obavešteni o tome jer se informacije objavljuju u Službenom glasniku Federacije i lokalnim medijima nedostupnim Srbima koji žive po celom svetu.

"U odsustvu vlasnika, kada se vodi usklađivanje, pravi nosilac prava bude izbrisan, a njegova imovina se prepisuje na državu, kanton, opštinu", rekao je Gujon.

Kampanja informisanja biće sprovođena u pet koraka preko ambasada i konzularnih predstavništava, urduženja sa kojima Uprava sarađuje, eparhija SPC, društvenih mreža i medija.

Dodao je da će u narednih 30 dana na RTS-u biti emitovan spot sa brojevima telefona Kancelarije za pravnu pomoć RS +387 55490940 ili vajber i votsap brojevima +387 65 090-040, kao i mejlom: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org. 

Gujon je naglasio da je oduzimanje imovine u FBiH rizik koji je moguće sprečiti jednostavno i lako. Potrebno je, kaže, samo da se zainteresovani jave kancelarijama za pravnu pomoć koje će umesto njih pratiti sve što treba.

Cicović je naglasio da zajednička kampanja ima za cilj da obavesti što više sunarodnika širom sveta o postupku usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga u Federaciji.

"Kampanja je pre svega važna jer je sam postupak usklađivanja podataka netransparentan", rekao je Cicović.

Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove otvorila je, kako je dodao, kancelarije u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjic Gradu, Nevesinju, Istocnom Sarajevu i Zvorniku u kojima građani mogu da dobiju besplatnu strucnu i pravnu pomoć.

Ove kancelarije postupale su po zahtevima građana i do 10. avgusta reseno je ukupno 4.447 zahteva.