Žrtvu herojske vojske nikada ne smemo zaboraviti, kao što nikada nećemo zaboraviti ni svesrdnu pomoć prijateljskog tuniskog naroda

„Poštovani građani,
Gospodine guverneru,
Ekselencije,
Dame i gospodo,

Danas smo se okupili da odamo poštu i sačuvamo trajnu uspomenu na hrabru srpsku vojsku i civile koji su se posle velike golgote iskrcali na ovom mestu – u staroj luci grada Bizerte 9. januara 1916. godine.

Ovim činom želimo da zahvalimo vlastima i građanima grada Bizerte na neizmernoj pomoći našoj vojsci i građanima u tim teškim vremenima kada je iskovano istinsko i trajno prijateljstvo naša dva naroda.

Podsetio bih ovom prilikom da je srpska vojska nakon tegobnog povlačenja kroz Albaniju krajem 1915. godine. izbila na albansku obalu gde je čekala savezničke brodove koji bi je prebacili na mesta oporavka i pregrupisavanja.

Prva lađa sa njima napustila je Drač 6. januara 1916, da bi nekoliko dana kasnije pristala u luci Bizerta, na severu Tunisa.
Veruje se da je preko 61.000 Srba, vojnika, izbeglica prošlo kroz Severnu Afriku tokom Prvog svetskog rata, a najveći broj vojnika bio je smešten u vojni logor Lazuaz u blizini Bizerte.

U tuniskim i alžirskim bolnicama lečeno je preko 41.000 pripadnika srpske vojske. Umrlo ih je nešto više od 3000. Preminuli su bili sahranjivani na ukupno 24 groblja u Tunisu i Alžiru od kojih se danas sa sigurnošću zna da postoje samo tri. Dva se nalaze u Tunisu - u Bizerti, kapela sa kosturnicom, i u Menzel Burgibi, a jedno u Alžiru u Deli Ibrahimu.

Žrtvu herojske vojske nikada ne smemo zaboraviti kao ni što nikada nećemo zaboraviti ni svesrdnu pomoć prijateljskog tuniskog naroda.

U to ime otkrivamo danas ovu tablu, kao simbol poštovanja i sećanja na te dane stradanja, herojstva i velikog prijateljstva.

Neka bratske veze između dva naroda traju večno."