Starović: Inicijativa Albanaca sa juga osuđena na neuspeh

Albanija je, naime, prošle nedelje prvi put preuzela jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, a pre par dana, mediji su preneli da su albanski lideri sa juga Srbije boraviil u SAD i razgovarali sa ambasadorom Albanije u UN Feritom Hodžom, tražeći da pitanje "preševske doline" bude pokrenuto u UN.

Starović, međutim, ukazuje da je, imajući u vidu postojeću proceduru na osnovu koje funkcioniše Savet bezbednosti UN, bilo kakva inicijativa koja bi tematizovala ili na dnevni red stavila položaj albanske manjine u Srbiji, osuđena na neuspeh.

On za Tanjug kaže da su šanse gotovo nepostojeće da se na nekoj od narednih sedica SB UN nađe takva tačka dnevnog reda.

Jedan od razloga je, pojašnjava, to što se dnevni red predsedavanja SB UN utvrđuje na mesečnom nivou, a do sada apsolutno nije bilo govora o tako nečemu.

"Druga stvar je ta što je kada se raspravlja o temama koje predstavljaju unutrašnje pitanje suverene države neophodno da se pribavi pismeno odobrenje države - u ovom slučaju Srbije", naveo je on i naglasio da nijedan od dva uslova nije zadovoljen.

Starović dodaje da, sa druge strane, postoji mogućnost da se to pitanje tematizuje na zasedanjima Saveta za ljudska prava UN u Ženevi, koje počinje već naredne nedelje, ali da isto tako nema nikakvih naznaka ni inicjiativa da se dnevni red proširi tom temom.

Kako navodi, ipak, postoji određena mogućnost, jer u radu Saveta pored suverenih država učestvuju i različite NVO, te je stoga potrebno držati adekvatnu pažnju.

Starović je podsetio da je bilo pokušaja problematizacije pitanja položaja prava albanske nacionalne manjine u međunarodnim telima i pred Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju pokrene pitanje tzv pasivizacije ličnih adresa ali da je problem rešen na pozitivan način.

"U saradnji koju smo imali sa OEBS-om sve te eventulane nejasnoće rešene su na pozitivan način. Ukazano je da se pasivizacija adresa na čitavoj teritoriji Srbiji sprovodi po jednakim procedurama i da nema govora o diskriminiciji pripadnika albanske nacionalne zajednice", naveo je Starović.

Starović je podsetio i naglasio da je sistem zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji na zavidnom nivou - svakako na višem nivou nego u drugim državama u okruženju.

"Po odnosu prema nacionalnim manjinama smo u samom evropskom vrhu kada govorimo o sistemu po kojem su ustanovljeni Saveti nacionalnih manjina koji imaju maksimalnu podršku države i uključujući i budžetska sredstva koja se izdvajaju za njihov rad'', rekao je on.

Praksa je, dodao je on, takva da ako postoje određene primedbe i pritužbe za položaj bilo koje nacionalne manjine a koja ima svoju matičnu državu da se pitanja rešavaju kroz mehanizam mešovitih vladinih komiteta za prava nacionalnih manjina.

"Srbija ima formirane i funkcionalne mešovite međuvladnine komitete sa Severnom Makedonijom, Rumunijom i spremni smo da ako postoji potreba da ga formiramo i sa Albanijom", rekao je Starović.

Izvor: Tanjug