Starović: Beograd treba da ostane posvećen Briselskom dijalogu
Na pitanje o porukama koje je uputio nemački kancelar Olaf Šolc, Starović je na Radio-televiziji Srbije rekao da o pitanju Kosova i Metohije nismo došli do saglasnosti, ali da to ne znači da mi treba sada da se durimo i napustimo pregovarački proces u Briselu.
„Upravo suprotno, mi treba da ostanemo posvećeni procesu dijaloga“, naveo je Starović i naglasio da je verovao da će se naći neki najmanji zajednički sadržatelj čak i oko onih tema oko kojih se nikako ne možemo složiti, pre svega pitanje Kosova i Metohije, a koji bi mogao da bude u zajedničkom stavu i delovanju na tome da se u najmanju ruku očuva mir i stabinost u regionu, što bi značilo obeshrabrivanje jednostranih poteza Prištine kojima je i te kako sklona administracija Aljbina Kurtija.
Prema njegovim rečima, ono što je za nas predstavljalo jednu neprijatnu novinu jeste ono što smo čuli ne u Beograd, već u Prištini ranije tokom dana i što pokazuje da se Nemačka sada prvi put pridružila SAD u tome što je napustila taj princip konstruktivne dvosmislenosti koji je krasio briselske pregovore od momenta kada su započeti pre punih 11 godina.
“Komentar predsednika Vučića na konferenciji za štampu bio je zaista odgovaran, odvažan i državnički u svakom smislu”, naglasio je Starović.
Državni sekretar MSP kaže da su neke teze i stavovi kancelara Šolca zaista bili veoma neprijatni za naše uši, ali da to nije nešto što je bilo neočekivano, kao i da to ne treba da nas obeshrabri kada govorimo o onome što je sada cilj koji treba da postavimo ispred nas, a to je da prigrlimo sve mogućnosti, ukoliko se i kada se budu otvorile, za nekakvu novu energiju u procesu pristupanja EU.
Starović je naveo da veruje da je uspostavljen visok nivo poverenja o toj temi i da možemo očekivati nekakve ozbiljne pomake već tokom ove godine i naglasio da je na nama da, ukoliko se te mogućnosti otvore, da ih prepoznamo i da ih prigrlimo, da zaista napredujemo na evropskom putu, kao i da ne propustimo još jednom neku priliku ukoliko nam se bude ukazala, naravno ne po cenu odricanja od našeg teritorijalnog integriteta.
“To se neće desiti. Nadam se da će u momentu kada dođemo pred vrata punopravnog članstva doći do izmene u stavovima ključnih država članica koji će omogućiti da se ponovi ono što se u Evropi stalno ponavlja, jer istorija EU jeste istorija kompromisa, istorija kreativnih i asimetričnih rešenja i da će takva mogućnost biti ostavljena i našoj državi. Ukoliko, pak, ne bude, ukoliko budemo pod nekim binarnim izborom ili-ili, odluka će biti doneta u skladu sa demokratskom voljom građana”, rekao je državni sekretar MSP.
Na pitanje o očekivanjima kancelara Šolca u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, Starović je rekao da je sam Šolc više puta govorio o tome da iz njegovog ugla posmatrano, sankcije prema Rusiji moraju biti oštre i snažne, ali da ne smeju nanositi više štete samoj Nemačkoj nego Rusiji.
Dodao je da onda barem taj argument jednakih aršina koje primenjuje Nemačka prema samoj sebi može imati nekog efekta.
„Svakome je jasno da bi bilo kakve sankcije koje bi eventualno Srbija zavela Rusiji mnogo više štete nanele Srbiji nego Rusiji“, kaže Starović.
Državni sekretar je rekao da Srbija ima obavezu kao država koja je u pristupnom procesu u odnosu na EU da postepeno usaglašava svoju spoljnu politiku do onog dana kada postane punopravna članica i kada treba da se usaglasi stoprocentno.
Starović je naveo da je problematično iz više razloga što se sad uvodi opet jedna novina gde se traži da države koje su u pristupnom procesu već sada, u momentu dok su daleko od punopravnog članstva, u potpunosti počnu da primenjuju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao neko ko samo primenjuje odluke u čijem donošenju ne učestvuje.
„Takvo vezivanje punog usaglašavanja sa napretkom u procesu evropskih integracije ne može biti opravdano kada vidimo naše susede, recimo Severnu Makedoniju i Albaniju, koje su stoprocentno usaglasile svoju spoljnu politiku sa Briselom, a nemaju apsolutno nikakav napredak na putu ka EU“, kaže Starović.