Selaković: Radićemo na intenziviranju odnosa sa Egiptom

Sumirajući rezultate posete, ministar Selaković je rekao da su svi sastanci sa egipatskim zvaničnicima bili izuzetni, od prvog sastanka sa  predsednikom Egipta Abdelom Fatahom Al Sisijem, za koga je naveo da je veliki lider, ozbiljan državnik i čovekom u čiju je snagu politike i vizije srpska delegacija mogla da se uveri na svakom koraku, jer se vidi da se država Egipat menja.

„Sastanak sa predsednikom Al Sisijem trajao je više od sat i po. Pokazao je izuzetno veliko poštovanje za predsednika Aleksandra Vučića, za  našu državu Srbiju, za našu delegaciju. U tom duhu i u svetlu tog sastanka tekli su i svi ostali sastanci“, naglasio je šef srpske diplomatije, koji se tokom posete Egiptu sastao i sa egipatskim kolegom Samehom Hasanom Šukrijem i sa predstavnicima Zajedničkog poslovnog saveta.

Ministar Selaković je rekao da se na sastancima moglo čuti kakva je bila transformacija Egipta od dolaska predsednika Al Sisija na vlast, koliko se od tada strpljivo i marljivo gradi poverenje među ljudima koji su pripadnici različitih religija i etničkih zajednica i koliko je Egipat država koja će tek u budućnosti sa takvom vizijom i takvom strategijom razvoja dominirati, ne samo politički u ovom delu sveta, nego i ekonomski mnogo šire i u mediteranskom basenu, a i na afričkom kontinentu.

„Sve su to razlozi da mi iz Srbije, naročito u Ministarstvu spoljnih poslova, mnogo više, marljivije i bolje radimo na uspostavljanju još tešnjih odnosa sa Egiptom“, kaže ministar Selaković.

Naveo je da su politički odnosi Srbije sa Egiptom na izuzetno dobrom, visokom nivou, ali da naši ekonomski odnosi ne prate naše političke odnose.

Podsetio je da je u vreme uspona Pokreta nesvrstanih zemalja i predsednika Josipa Broza Tita i Gamala Abdela Nasera ekonomska razmena između tadašnje Jugoslavije i Egipta bila nekoliko desetina puta veća nego što je danas.

Podsetio je da je fabrika „Zastava“ nekad u Egipat  izvozila svoje automobile, da su IMT i IMR zajedno sa egipatskim preduzećima uspostavili proizvodnju traktora, kao i da su u to vreme ekonomska i trgovinska razmena, ali i uzajamna ulaganja bili na značajno višem nivou.

„Danas, nekoliko decenija nakon tog perioda, danas kada je Srbija  u svom poletu, kada se Srbija transformiše, kada i Egipat ima jakog lidera, ali kada i Srbija ima jakog lidera, mi danas možemo mnogo više i upravo zbog toga uveren sam da će nakon posete predsednika Al Sisija Srbiji, nakon susreta sa predsednikom Vučićem, biti poslat jasan i jak signal i našim privrednim zajednicama, i da ćemo u godinama koje dolaze biti u prilici da svedočimo opet intenziviranje ekonomske saradnje i mnogo veći trgovinski i ekonomski obrt između naše dve ekonomije i države, ali možda i prvi put posle mnogo decenija i zajedničke investicije“, istakao je ministar Selaković.  

Ispričao je da je Egipat u poslednjih nekoliko godina izgradio šest potpuno novih gradova na mestima gde nikada grada nije bilo i skoro 6.000 kilometara novih auto-puteva.

Ministar Selaković je rekao da se u Egiptu gradi potpuno nova prestonica, koju će, pre puta u Jordan, imati prilike i da vidi.

Tokom dvodnevne zvanične posete Egiptu, ministar Selaković se sastao i sa predstavnicima Zajedničkog poslovnog saveta Srbija-Egipat  na čijem čelu je Osama Salim, bivši ministar industrije i privrede.

„To je čovek u čijem mandatu je u Egipat došlo 13,8 milijardi dolara stranih direktnih investicija, ali i ljudi koji zaista čine poslovnu elitu Egipta su deo tog našeg poslovnog saveta. Sa njima smo razgovarali blizu tri sata o mogućnostima za investiranje upravo privrednika iz Egipta u Srbiji, ali i privrednika iz Srbije u Egipat. Oni su predložili da Egipat bude upravo jedna od tačaka ulazaka srpske privrede na teritoriju afričkog kontinenta koja od sledeće godine predstavlja jedinstvenu ekonomsko-trgovinsku zonu“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se sastao i sa zamenikom glavnog imama Egipta Mohamedom Al Duvajnim, sa papom i patrijarhom Aleksandrije i čitavog Egipta iz Koptske pravoslavne crkve Tavadrosom Drugim u manastiru svetog Bišoja iz 40-ih godina 4. veka.

„Neverovatna fantastična svetinja iz vremena jedinstva hrišćanske crkve, gde su nas dočekali zaista srdačno, i imali smo prilike da razgovaramo sa njegovom svetošću, da ga upoznamo sa prilikama u Srbiji, da ga upoznamo i sa našom mukom na Kosovu i Metohiji i borbom koju vodimo, da vidimo jednu od najvećih koptskih biblioteka u svetu, ali i da se upoznamo sa onim što jeste koptska duhovnost i koptska tradicija“, preneo je ministar Selaković.