Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije sa dubokom zabrinutošću konstatuje da saopštenje Privremenih institucija u Prištini, objavljeno na platformi X, predstavlja još jedan u nizu pokušaja gospođe Vljose Osmani da preusmeri pažnju međunarodne javnosti sa sistematskog progona Srba na Kosovu i Metohiji, krvoprolića i etničkog čišćenja koje traje decenijama, na navodne „pozive na rat“ od strane predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Ovakav pristup nije ništa drugo do očigledan pokušaj da se prikrije neuspeh politike režima u Prištini na međunarodnoj sceni, gde sve više država i institucija preispituje jednostrane mere, uključujući zabranu upotrebe srpskog jezika u okviru očiglednog aparthejda, napade na srpske opštine i kršenje odredaba Briselskog sporazuma.

Umesto da se suoči sa sopstvenom retorikom koja podstiče tenzije i poziva na „odbranu po svaku cenu“, gospođa Osmani upućuje neosnovane optužbe prema drugima, čime se podrivaju napori za izgradnju stabilnosti i pomirenja u regionu.

Za razliku od njenih, izjave predsednika Vučića jasno upozoravaju na provokacije iz Prištine i pozivaju na dijalog, ističući da takve optužbe više nemaju kredibilitet u međunarodnoj zajednici.

Sa druge strane, gospođa Osmani koristi militantni jezik, upoređujući predsednika Vučića sa prošlim figurama i govoreći o „odbrani mira po svaku cenu“, što predstavlja eufemizam za potencijalnu eskalaciju.

Ovakav pristup je klasičan primer ratnohuškačke retorike: umesto omogućavanja normalnog života za srpski živalj, on se marginalizuje, što dovodi do sve većeg pritiska iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog neuspeha u normalizaciji odnosa.

Poseban fokus mora biti na stvarnom krvoproliću i progonu Srba, koji se očigledno želi sakriti od strane Privremenih institucija u Prištini. Počevši od slučaja „Žute kuće“ u Albaniji, gde su tokom i nakon sukoba 1999. godine kidnapovani Srbi i drugi ne-Albanci, uz ozbiljne optužbe za trgovinu organima.

Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je vodio Dik Marti, ukazuje na konkretne dokaze o otmicama i nehumanom tretmanu, gde su žrtve, uključujući civile, prevožene u Albaniju, a organi navodno vađeni za crno tržište.

Broj žrtava u ovim otmicama procenjuje se na stotine, sa izveštajima o oko 300 kidnapovanih posle rata, uključujući osobe sa prostora Kosova i Metohije, Albanije i okruženja. Ovo je samo deo šireg etničkog čišćenja koje je usledilo.

Nakon sukoba 1999. godine, oko 234.000 Srba je raseljeno sa Kosova i Metohije u drugi deo Srbije i Crnu Goru, prema izveštaju U.S. Committee for Refugees iz 2003. godine, što predstavlja masovni egzodus usled nasilja, paljenja domova i pretnji. Ovo nije samo statistika, to su hiljade porodica koje su izgubile domove, živote i budućnost zbog sistematskog progona.

Do danas, povratak je minimalan, sa manje od 2% raseljenih koji su se vratili, usled kontinuiranih napada i diskriminacije.

Gospođa Osmani očigledno želi da prikrije ovaj neuspeh svoje politike, gde umesto pomirenja, svedočimo nastavku progona: od napada na srpske crkve, preko hapšenja lidera Srpske liste, do ekonomskog pritiska koji primorava Srbe da napuste Kosovo i Metohiju.

Međunarodna zajednica sve jasnije prepoznaje ovu propagandu. Ovo saopštenje nije doprinos odbrani mira, već pokušaj da se izazove nova kriza i skrene pažnja sa stvarnih žrtava: srpskog naroda koji je pretrpeo i trpi svakodnevno nasilje i dalje živi u strahu.

Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena dijalogu i poštovanju međunarodnog prava, ali neće dozvoliti da se istorija ponovi. Pozivamo međunarodne aktere da podrže pravedno rešenje zasnovano na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principima pomirenja.