Ivančić: MSP transparentno u izradi Nacrta zakona o učešću civila u mirovnim misijama van granica Srbije
Gospodin Borko Stefanović očigledno nije ni pročitao Nacrt zakona o učešću civila u mirovnim misijama van granica Republike Srbija, a po kritikama i komentarima se samo vidi kako razmišlja i kako bi on radio. Na sreću Srbije i njenih građana, to više nikad neće biti u prilici. Kao što ni u Zakonu neće biti to što on priča. A svoje „dobronamerne“ komentare je imao priliku da iznese kao i svi ostali učesnici javne rasprave. Da MSP ništa ne krije i da je sve transparentno, dokaz je što je sve objavljeno na sajtu MSP.
U vezi sa pojedinim komentarima u javnosti o Nacrtu zakona, Ministarstvo spoljnih poslova skreće pažnju da je u pitanju zakon koji omogućava da pored učešća pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnici civilnog sektora dobiju mogućnost učešća u civilnim misijama i operacijama Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), Evropske unije (EU) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Potreba uspostavljanja zakonskog okvira za učešće Republike Srbije u civilnim misijama EU, navedena je i u Pregovaračkom poglavlju 31 (Spoljna bezbednosna i odbrambena politika).
Ističemo da su u višegodišnji proces rada na stvaranju institucionalnih kapaciteta za slanje civila u međunarodne misije i operacije uključeni drugi resori, predstavnici civilnog društva, kao i organizacije i eksperti iz drugih država. Obzirom da se mirovne misije uspostavljaju u rizičnim i post-konfliktnim područjima, za učešće u takvom okruženju neophodna je obuka, kao i visok nivo znanja i veština.
Između ostalog, Nacrt zakona reguliše upućivanje (secondment) na stručna radna mesta u misijama za koje je potrebna podrška države, kao i kriterijume za selekciju kandidata. Podvlačimo da uslove i kriterijume za radna mesta u misijama određuje pojedinačna misija na terenu (npr. OUN, EU ili OEBS misija). Stoga je stručna kvalifikovanost kandidata osnovni preduslov za upućivanje. Nacrt predviđa da se kandidati prijavljuju na javni konkurs, a da selekciju za obuku vrši Komisija Ministarstva spoljnih poslova, dok konačnu odluku o odabiru kandidata vrši međunarodna organizacija za koje se lice kandiduje. Stoga, kandidati koji ne poseduju traženi nivo stručnosti, nemaju nikakvu šansu da budu prihvaćeni, kako od Komisije, tako i od pojedinačne međunarodne organizacije. Napominjemo da troškove učešća u većini slučajeva snose međunarodne organizacije koje raspisuju konkurs, dok Republika Srbija samo preporučuje kandidate.
Po usvajanju Zakona i pratećih podzakonskih akata Ministarstvo će započeti rad na izradi baze podataka eksperata, koji ispunjavaju stručne uslove i prošli su odgovarajuće obuke. U tom kontekstu podvlačimo da ne postoje nikakve tajne liste kandidata.
Kao što stoji u obrazloženju Nacrta zakona, prilikom izrade Nacrta zakona, a na osnovu analize komparativne normativne prakse drugih država, Ministarstvo spoljnih poslova opredelilo se za inkluzivan pristup koji će omogućiti učešće u mirovnim misijama širokom krugu lica, uključujući predstavnike civilnog društva, akademske eksperte, penzionisana lica sa specifičnim znanjima, kao i predstavnike javnog sektora.
Nacrt zakona predviđa da se odluka o upućivanju konkretnog lica u pojedinačnu misiju vrši na osnovu procene bezbednosnih rizika, nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije. U najvišem je interesu Republike Srbije da državljanima koji se upućuju u misije ne bude ugrožena bezbednost.
Ističemo da je Ministarstvo spoljnih poslova uvažilo mnoge sugestije i predloge koji su izneti tokom javne rasprave, uključujući i sugestije predstavnika civilnog društva i pojedinačnih eksperata, što je uneto i u Izveštaj o javnoj raspravi, koji se može naći na internet prezentaciji Ministarstva. Ovi predlozi su značajno doprineli da se unapredi kvalitet normativnih rešenja Nacrta zakona.