Đurić: Srbija želi što brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić poručio je iz Brisela, nakon neformalnog doručka koji je za ministre spoljnih poslova EU i partnere sa zapadnog Balkana organizovala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, da je ključna poruka Srbije na ovom sastanku - da Evropa nema vremena za gubljenje, jer moramo da ubrzamo proces integracija i da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su bez presedana.

Đurić je, u osvrtu na svoje jutrošnje izlaganje, istakao da je sagovornicima preneo da nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža, kao i sa promenom globalnog geopolitičkog poretka.

„I takve rapidne promene nalažu da Evropska unija u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na njenom kontinentu. Među državama koje još uvek nisu članice po ekonomskim, demografskim, geopolitičkim karakteristikama izdvaja se Srbija kao zemlja koja ima 53 odsto regionalne ekonomije, BDP, kao zemlja koja najbrže raste kada je reč o ekonomiji u prethodnih više od jedne decenije“, poručio je Đurić.

Šef srpske diplomatije istakao je da je danas razgovarano i o mnogo specifičnih detalja o konkretnim pitanjima.

„Bilo je nejednostavnih razgovora o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde sam nastojao da na pristojan način zaštitim srpski interes od onih koji žele da prikažu samo Republiku Srpsku kao jedinog ili kao glavnog krivca za teške unutrašnje odnose u Bosni i Hercegovini. Srbija je uvek bila na strani stabilnosti, uvek bila i ostala na strani Dejtonskog sporazuma, ali Srbija najčvršće moguće stoji na stanovištu da narodi u Bosni i Hercegovini treba da budu ti koji opredeljuju sudbinu ove države, ne bilo ko sa strane, strana pomoć svih nas je uvek dobrodošla, ali težišni posao mora da bude obavljen među političkim akterima u Bosni i Hercegovini“, naglasio je Đurić.

Srbija je, kako je podvukao, pokazala u prethodne tri decenije koliko doprinosi toj normalizaciji odnosa sprečavajući da stvari odu izvan kontrole, bar kada je reč o onome na šta može da utiče.

„Bilo je diskusija i o drugim otvorenim pitanjima u regionu, dijalogu Beograda i Prištine. Podsetio sam na činjenicu da Zajednica srpskih opština nije formirana duže od jedne decenije, a da je to bila obaveza koja je ovde potpisana i dogovorena. Bio sam, na kraju krajeva i svedok toga 19. aprila 2013. godine. Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti u našem regionu. Međutim, ono što je jedna generalna opšta opservacija, to je da je danas Evropa suočena sa širim nizom izazova, zaista radi na tome da ubrza proces proširenja. U tom smislu, poruka Srbija je bila da mi želimo da vidimo što je moguće brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona“, istakao je Đurić.

Ministar je ocenio kao frustrirajuće da imamo „tvrde granice“ na svakih 150 do 200 km koje prekidaju život ljudi, porodica ali i ekonomija i turizma.

„Nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to direktno dovelo do 50 milijardi evra, po našoj proceni, nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost Evropske unije, ne bi umanjilo bezbednost celog našeg kontinenta, naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno“, objasnio je Đurić.

Ukazao je i da je izneo stav Srbije za brzo uključivanje našeg regiona u zajednički ekonomski prostor, dodajući da su neki od ministara pozitivno reagovali i podržali ove stavove.

„Ukupan ton rasprave je bio pristojan i sa poštovanjem prema našoj zemlji i nadam se da će naš proces evropskih integracija da nastavi da napreduje, bez obzira na sve ideološke ponekada i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena“, poručio je ministar.

Odgovarajući na novinarska pitanja, Đurić je ocenio da bi prihvatanje predloga predsednika Vučića da ceo zapadni Balkan bude primljen odmah, bez odlaganja u Evropsku uniju, bio najbolji mogući korak i za Evropu i za Balkan da bi smirio tenzije i otključao pun potencijal.

„Pomenuo sam da bi istog momenta iste godine, kada bi region bio primljen u Šengen, bilo otključano 50 milijardi evra nove ekonomske vrednosti. Samo zamislite koliko bi niža tenzija u našem regionu bila ukoliko bi svi Srbi, svi Albanci, svi Bošnjaci mogli potpuno nesmetano bez granica da se kreću uvažavajući suverenitet, državnost, zakone naravno, ali bez birokratskih prepreka. Drugo stvar, granice šengenskog prostora bi se smanjile za 20 odsto, dakle spoljne granice EU, ukoliko primite zapadni Balkan. A bilo bi potrebno dodatno pojačano nadzirati samo 19 međunarodnih ulaznih tačaka“, naglasio je Đurić.

To bi, dodao je, to smanjilo troškove Evropske unije za održavanje graničnih službi, a ne bi uticalo na povećanje priliva migranata.

„Mislim da je ono što je predsednik Vučić uradio i individualno i u saradnji sa nekim drugim liderima iz regiona ozbiljan impuls i pružena ruka za koju se nadam da će države članice što pre prihvatiti“, poručio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić.