Dačić: „Naši potomci treba da pamte nemerljive žrtve koje su podnete za očuvanje civilizacijskih vrednosti mira i slobode čovečanstva“

Danas smo se okupili povodom Međunarodnog dana Holokausta na prvoj zajedničkoj srpsko-jevrejskoj Svečanoj akademiji da odamo počast žrtvama Drugog svetskog rata.

Dozvolite da izrazim duboko poštovanje Udruženju logoraša koji, uprkos godinama koje dostojanstveno nose, pokazuju istrajnost i požrtvovanost u sučeljavanju sa opasnom pojavom revizije istorije ali i oživljavanja neonacističkih i neoustaških ideologija u regionu.
 

Podsetio bih na pojedine aktivnosti Republike Srbije na zaštiti kulture sećanja na jasenovačke žrtve:
 

Kao doprinos svetskoj baštini mira i antifašizma, imao sam čast da u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku u januaru prošle godine, sa preživelim logorašima: Evom Kostabel Dojč, Davidom Altalajem, Jelenom Radojičić, Smiljom Tišmom i Gojkom Rončevićem, otvorim izložbu pod nazivom "Jasenovac – pravo na nezaborav", koja je organizovana povodom obeležavanja Međunarodnog dana Holokausta. Bila je to prva i najveća izložba u istoriji Ujedinjenih nacija posvećena stradanjima Srba, Jevreja, Roma i antifašista u ovom ozloglašenom logoru i jedna od najvećih izložbi organizovanih u Ujedinjenim nacijama na temu Holokausta. Ona je dala skroman doprinos očuvanju univerzalnih vrednosti čovečanstva i globalnih napora UN-a, u cilju sprečavanja pojave revizije i rehabilitacije neonacističke ideologije i isključivosti svih oblika diskriminacije i fanatizma.
 

Pre ove izložbe u Domu Narodne skupštine, 2017. godine predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković i direktor Instituta za Holokaust dr Abraham Kriger otvorili su Izložbu Međunarodne ekspertske grupe GH 7 o Jasenovcu, a ja sam imao sam čast da 2016. godine otvorim u Muzeju srpske diplomatije jedan segment izložbe o Jasenovcu.
 

Takođe, pokrenut je projekat „srpsko-jevrejskog živog zida" kulture sećanja na jasenovačke stradalnike pod nazivom Stop reviziji, i ovom prilikom želim da izrazim zahvalnost promoterima naše kampanje, našim umetnicima: Jadranki Jovanović, Katarini Tripković, Ani Sofrenović, Vjeri Mujović. Ljubiši Mančiću, Vukici Mikači, Draganu Jelovcu, potomcima Nandora Glida i svim drugim učesnicima ovog zaista monumentalnog projekta.
 

Zahvalio bih posebno profesoru dr Gideonu Grajfu, koji nije ustuknuo ni pred najtežim izazovima sa kojima se suočio u podizanju srpsko-jevrejskog bedema pred revizijom istorije. Ovom prilikom želeo bih i da novinaru Jerusalim Posta i predsedniku Izraelsko-srpskog društva prijateljstva Majklu Frojndu odam priznanje za istrajnost u širenju istine o stradanju srpskog naroda.
 

Zahvaljujem na saradnji predstavnicima Izraela, prevashodno ambasadoru Aloni Fišer Kam, ćerki Ane Zorman koja je preživela Holokaust, za nesebičan doprinos realizaciji pomenutih aktivnosti, ali i unapređenju izraelsko-srpskih odnosa. Izdvojio bih ovom prilikom i doprinos ambasadora dr Nikšić, koordinatora srpsko-jevrejske akademske saradnje.
 

Đorđe Miliša, preživeli iz Jasenovca, u svojim memoarima rekao je sledeće: „Jasenovac je bio najniži nivo na koji je moglo da padne čovečanstvo", a čuveni istraživač Holokausta iz Jadvašema Menahem Šelah rekao je da „zločini počinjeni u Jasenovcu spadaju u najstrašnije zločine u čitavoj istoriji čovečanstva".
 

Dragi preživeli logoraši,
 

Vi niste sami i niste prepušteni zaboravu.
 

Ministarstvo spoljnih poslova ulaže velike napore i dalje će ih ulagati, u cilju širenja istine o jasenovačkom logoru smrti u svim institucijama i međunarodnim forumima koji su zaduženi za zaštitu kulture sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Naši potomci treba da pamte nemerljive žrtve koje su podnete za očuvanje civilizacijskih vrednosti mira i slobode čovečanstva. A posebno vaše žrtve, zbog monstruoznih zločina koji su izvršeni, moraju, kao opomena, ostati zabeležene u kolektivnoj memoriji sveta.
 

Nikada ih nećemo i ne smemo zaboraviti."