Dačić: „Berlinski proces je forum za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i podsticanje regionalnog razvoja“
Na sastanku je razmatran aspekt „Berlinskog procesa" posvećen rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja između učesnica sa Zapadnog Balkana. Pored toga, sastanak je bio posvećen i pripremama Samita o Zapadnom Balkanu u okviru „Berlinskog procesa" koji će biti održan u Poznanju 5. jula ove godine.
Domaćini su upoznali učesnike sa aktivnostima Varšave na pripremi predstojećeg Samita, koji predstavlja najznačajnije godišnje okupljanje u okviru „Berlinskog procesa".
Sastanak je, pored toga, bio prilika za razmenu mišljenja o situaciji u regionu, regionalnoj saradnji i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, odnosno reformama koje se pod okriljem EU sprovode u regionu.Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na Sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa" koji se, u okviru poljskog predsedavanja ovim procesom, održava u Varšavi:
U nastavku je integralna verzija govora ministra Dačića:
„Uvaženi ministre Čaputoviču,
Poštovane kolege ministri,
Dragi prijatelji,
Dozvolite mi da Vas pozdravim i izrazim zahvalnost na pozivu za učešće na ovom skupu. Želeo bih pre svega da čestitam Republici Poljskoj, kao učesnici „Berlinskog procesa" koja predsedava ovim procesom, i svom kolegi ministru spoljnih poslova Jaceku Čaputoviču na odličnoj organizaciji ministarskog sastanka.
Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu", kao veoma dobrom forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i podsticanje regionalnog razvoja, odnosno kao forumu koji je od značaja za pružanje podrške evro-integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, što je bila i primarna zamisao Berlinskog procesa prilikom njegovog pokretanja 2014. godine.
Republika Srbija podržava prioritete poljskog predsedavanja „Berlinskim procesom": 1) Agendu povezivanja (Connectivity Agenda), uz fokus na energetsku i transportnu infrastrukturu i saradnju mladih; 2) Privrednu i biznis saradnju; 3) Saradnju civilnog društva i kulturnu saradnju i 4) Bezbednosnu saradnju u regionu, koja je važna komponenta regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Unapređenje bezbednosti, u smislu borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i nasilnog ekstremizma, predstavlja jednu od šest vodećih (flagship) inicijativa Evropske komisije, odnosno aktivnosti koje su utvrđene kao prioritetne u transformaciji Zapadnog Balkana na putu pristupanja Evropskoj uniji.
Smatramo da „Berlinski proces" treba da ostane fokusiran na svoje izvorne teme definisane na Samitu u Berlinu (2014. god) i Beču (2015. god). U tom smislu, pažnju bi trebalo posvetiti iznalaženju sredstava za finansiranje ranije dogovorenih infrastrukturnih projekata u okviru Agende povezivanja (Connectivity Agenda), koju vidimo kao jedan od ključnih „stubova" „Berlinskog procesa" u celini i naše međusobne saradnje sa učesnicama procesa u regionu, kao i saradnje sa članicama EU. Infrastruktura jeste ono što nas fizički povezuje i stvara preduslove za sva ostala „povezivanja" na kojima zajedno radimo u ovom i drugim regionalnim formatima. Upravo je infrastruktura iz „Agende povezivanja" ono što će najveći broj građana našeg regiona prepoznati kao kvalitativni pomak koji im je omogućio naš zajednički okvir saradnje – „Berlinski proces".
Republika Srbija će nastaviti da konstruktivno učestvuje u svim aktivnostima u okviru „Berlinskog procesa" koje ubrzavaju naše evropske integracione procese i donose dobrobit regionu u celini.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji predstavlja ključni spoljnopolitički prioritet Srbije. Mesto, ne samo Srbije, već i čitavog regiona, jeste u EU i bez inkorporiranja zapadnog Balkana zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun. U tom smislu je od značaja da pitanje proširenja ostane visoko na agendi EU. Zahvaljujemo Poljskoj na njenom interesovanju za ovo važno pitanje i podsticaje koje pruža u okviru „Berlinskog procesa" i nadamo se da ćemo uspeti da, tokom poljskog predsedavanja 2025, zajedno sa Crnom Gorom, postanemo punopravna članica EU.
Srbija je posvećena unapređenju regionalne saradnje i opredeljena je da doprinosi tom cilju. Pri tom se, sa jedne strane, rukovodimo principom da delujemo kao pouzdan i predvidiv partner, a sa druge, principom poštovanja postignutih dogovora, što je osnov za izgradnju međusobnog poverenja i zaloga za njegovu dalju izgradnju. Međutim, preduslov za uspešno ostvarivanje i unapređenje regionalne saradnje je striktno poštovanje zaključenih sporazuma i dogovorenih okvira regionalne saradnje od strane svih učesnica u regionu, bez izuzetaka.
U tom smislu uvođenje dodatnih taksi od strane PIS u Prištini predstavlja kršenje CEFTA sporazuma, principa Regionalnog ekonomskog prostora (REP), a time i ozbiljno narušavanje ukupne regionalne saradnje. Zbog toga još jednom snažno apelujem na što hitnije i bezuslovno ukidanje ovakve odluke, koja egzistencijalno ugrožava obične građane.
Uprkos ovakvom ponašanju Prištine, Beograd nije uzvratio nijednom recipročnom merom jer se od samog početka dijaloga sa Prištinom protivi povlačenju jednostranih poteza, koji nikako ne mogu biti korisni za iznalaženje kompromisnog rešenja, već su opasni i štetni, pre svega za stabilnost regiona i bezbednost pripadnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Srbija nastoji da se u odnosima sa svim susedima težište stavi na razvoj ekonomske i drugih vidova saradnje. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nagomilanih nasleđenih pitanja.
Pozdravljamo svaki napredak u rešavanju otvorenih pitanja u regionu, uključujući i granična pitanja. Pored političke volje, za koju verujem da ne nedostaje, potreban je i ekspertski, odnosno tehnički nivo razumevanja pojedinačnih problema, što se kroz rad mešovitih komisija i ostvaruje. Treba da budemo svesni da trenutno nepostojanje pojedinih formalnih sporazuma o granici i pitanjima vezanim za granicu, jer su pregovori u toku, ne ugrožava svakodnevni život ljudi, te da pregovori često traju dugo – što nije svojstveno samo Balkanu. Mnogo je važnije kvalitetno umesto brzog rešenja. Aktivno smo doprineli, na primer, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, koncipiranju nacrta izveštaja o ovoj temi, gde smo pokazali da je saradnja, osim što je moguća – i poželjna, čak i kada imamo različite pristupe – zato i pregovaramo. Radimo na rešavanju otvorenih pitanja, u punoj veri da ćemo tako doprineti stabilnosti u regionu, kao i napretku ka punopravnom članstvu u EU.
Dame i gospodo,
Zaključiću svoje istupanje isticanjem dva veoma pozitivna primera saradnje na zapadnom Balkanu – Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RKSM) i Fonda za zapadni Balkan. Regionalna kancelarija za saradnju mladih, nastala po uzoru na Francusko-nemačku kancelariju za mlade, neposredan je i verovatno najsvetliji rezultat naše saradnje u „Berlinskom procesu", i njene uspehe svi zajedno pratimo i svi im zajedno doprinosimo. Ono što vam je možda manje poznato je rad Fonda za zapadni Balkan koji je nastao po uzoru na Međunarodni višegradski fond. Višegodišnji složeni pregovori na osnivanju FZB omogućili su nam da premostimo niz prepreka, a dokumenti koji su proistekli iz tog zahtevnog procesa upotrebljeni su i za osnivanje RKSM.
Moje kolege za zapadnog Balkana i ja sastaćemo se nakon ovog sastanka u formatu Konferencije ministara inostranih poslova FZB i odobriti nova 24 projekta organizacija civilnog društva koje će Fond pomagati u narednih godinu dana. Ove godine zajedno smo odlučili da naše pojedinačne kontribucije za FZB udvostručimo sa 30 na 60 hiljada evra, što je redak primer zajedničkog vlasništva i posvećenosti u našem regionu. Pozivam Vas, cenjene kolege, da saznate više o ovom, takođe važnom mehanizmu, namenjenom podsticaju i podršci saradnje civilnog društva, direktno ili preko vaših diplomatskih misija. Što je najvažnije, ohrabrujem vas da razmotrite mogućnosti da mu doprinesete jednakim kontribucijama koje već daju svih šest osnivača Fonda za Zapadni Balkan, kao gest konkretne podrške ovom vrednom zajedničkom poduhvatu država regiona.
Hvala Vam!"