Đurić: Vučić dao odlučujući doprinos izgradnji temelja nove Srbije

U intervju za „Politiku” navodi da je promenio paradigmu i fokus srpske politike i usmerio je političku debatu sa jednovekovnih rasprava o ideologiji, identitetu i teritoriji na ekonomski i infrastrukturni, ali i tehnološki razvoj i napredak u de fakto svim segmentima društva. 

„Zbog toga smatram da je u prvom mandatu predsednik Vučić dao odlučujući doprinos izgradnji temelja nove, podmlađene Srbije koja je u nastajanju. Nakon decenije njegovog preovlađujućeg uticaja na politiku u Srbiji, postavljen je novi standard kada je reč o odgovornosti u odnosu prema državi za sve eventualne pretendente ili buduće nosioce državne vlasti. To je moje lično mišljenje. Politički merodavnu ocenu dosadašnjeg mandata predsednika Vučića, međutim, dao je narod trećeg aprila. Jedinstvenost njegove ubedljive pobede na predsedničkim izborima sa aspekta istorijski velikog broja osvojenih glasova, kao i sa aspekta njega kao kandidata kojem je prvom, od uvođenja višestranačja u našoj zemlji pre više od tri decenije, pošlo za rukom da u prvom krugu na tako dominantan način ponovo osvoji podršku građana govori sama za sebe”, kaže Marko Đurić.

Šta očekujete u drugom mandatu predsednika Vučića?
Iz razgovora sa predsednikom jasno vidim da za Srbiju, osim duboko ukorenjene ljubavi ima i velike snove i ambicije, kao i nepokolebljivu rešenost i požrtvovanje koji su potrebni da ih pretočimo u stvarnost. Zato u narednih pet godina očekujem mnogo promena, dramatično ubrzanje reformi i modernizacije, kao i nastavak napornog rada na oporavku i podmlađivanju Srbije. Računi za decenije lutanja, različitih grešaka, ponekad i loših izbora stigli su na naplatu našoj generaciji. Imali smo sreću što se u našem vremenu Srbiji dogodio i državnik kadar da izazove kontinuirano preokreće u šanse.

Kakva je sada vaša saradnja? 

Predsednik Aleksandar Vučić je uvek tu kada zatreba, i profesionalno i ljudski. Više je dostupan za saradnike i sve generalno od ljudi koji su na neuporedivo manje zahtevnim dužnostima. Zahvalan sam mu neizmerno na ukazanom poverenju i časti da obavljam dužnost predstavnika Srbije u svetskoj sili kakva je Amerika, a zatim i na njegovoj svesrdnoj podršci u svim mojim aktivnostima i nastojanjima da se odnosi Srbije i SAD svakim danom sve više razvijaju, proširuju i unapređuju. 
Više toga, zahvalan sam mu i na svim profesionalnim šansama koje mi je do sada dao, a kojima sam se čitavim bićem trudio da odgovarajuće odgovorim, zahvalan ponekad i na strpljenju i na prijateljskoj posvećenosti. Razumemo se i verujemo u iste stvari. 

Da li možemo da očekujemo da predsednik Srbije zvanično ponovo poseti Belu kuću ili da neko iz vrha SAD administracije, predsednik Džozef Bajden ili Kamila Haris posete Beograd?

Predsednik Bajden i predsednik Vučić održavaju veoma dobru ličnu komunikaciju. Podsetio bih i na nedavno pismo predsednika Bajdena našem predsedniku, koje možda nije dobilo dovoljno medijske pažnje, a koje je bilo sadržinski vidno više od rutinske čestitke. 
Uveren sam da će do novih susreta na višim nivoima između naše dve zemlje doći u narednom periodu. Veoma je za Srbiju koristan i lični odnos predsednika Vučića i predsednika Bajdena koji su izgradili mnogobrojnim susretima na multilateralnim skupovima, kao i tokom bilateralnih poseta Srbiji u vreme njegovog mandata kao potpredsednika SAD.
Prilikom mog nedavnog susreta sa predsednikom Bajdenom u Beloj kući iskoristio sam priliku da mu ponovo uputim poziv predsednika Vučića da poseti našu zemlju, podsetivši ga da je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter davne 1980. godine.

Kakvi su odnosi Srbije i SAD?

Odnosi Srbije i SAD su u kontinuiranom usponu i pred partnerstvom naših zemalja je velika i obostrano korisna budućnost. Naši odnosi zasnovani su na 140 godina dugoj tradiciji, neraskidivim vezama stotina hiljada američkih Srba sa maticom, političkim, ekonomskim, prosvetnim, kulturnim, naučnim vezama. Zajednički radimo i na prevazilaženju nasleđa devedesetih u našim odnosima, i želja nam je da odnose vratimo na staze stare slave.

Da li je dugoročno moguće da zadržimo neutralnu spoljnu politiku? 

Vojna neutralnost jeste opredeljenje naroda i rukovodstva Srbije, utemeljeno na istoriji, ali i savremenim potrebama naše zemlje. I ja verujem u vojnu neutralnost. Međutim, pretenzije na političku neutralnost od momenta otpočinjanja procesa učlanjenja u EU Srbija nije ni ispoljavala. Ono na šta mi pretendujemo, bolje rečeno za šta se borimo i na čemu čvrsto istrajavamo jesu samostalnost u odlučivanju i sloboda. To su naše vrednosti utkane u nas politički DNK. Kao i saradnja sa svima. Od toga nećemo odustati dok postojimo. Premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti je doživeo diplomatski fijasko prilikom posete SAD.

Da li će Priština biti prepoznata kao faktor destabilizacije regiona? 

Albin Kurti je pokazao zavidnu količinu nervoze zbog srpskog lobiranja i prisustva u centrima u kojima su on i njegovi istomišljenici dugo imali monopol nad borbom za podršku. Razumevanje za Srbiju u SAD, baš kao i njen oporavak, bilo bi mnogo zdravije da Kurti doživi kao pozitivne za ceo region.

Da li se i koliko menja odnos Vašingtona prema Beogradu? 

Optimista sam po pitanju naših odnosa. Spoljna politika velikih sila menja se postepeno i proporcionalno međusobnim interesima, ali i uloženom trudu na tome da oni budu usklađeni. Srbija se danas ozbiljno trudi oko ovog odnosa. Tokom svoje dosadašnje službe u SAD svedok sam povećane pažnje i interesa za Srbiju, kao i za produbljivanje naših veza širom političkog spektra u Vašingtonu.

Koje su poslednje aktivnosti naše ambasade?

Srbija odnos sa Amerikom sada ne održava samo iz Beograda, već i direktno na terenu, u Vašingtonu, gde u komunikaciji sa Belom kućom, Stejt departmentom i drugim institucijama izlazimo sa konkretnim, našim, srpskim predlozima i inicijativama usmerenim na jačanje saradnje, razumevanja i dijaloga u brojnim oblastima. Rezultati toga su, rekao bih, u ovom, u svetu teškom vremenu, već vidljivi za one koji prate i pravilno tumače međunarodne odnose. U narednim mesecima oni će postajati još vidljiviji što je, naglašavam, u ovom vremenu veoma značajno. 

Da li se spremate za useljenje u novu zgradu ambasade?

Veoma sam zadovoljan i radom svog tima i činjenicom da je prisustvo Srbije u Kongresu, u tink tenkovima i političkoj javnosti uopšte, sve efektnije. Nastojimo da povratimo poverenje naših iseljenika i da kod njih probudimo interesovanje i entuzijazam da rade zajedno sa nama. Puno je posla uvek pred nama, ali znamo šta želimo i verujemo u Srbiju. Ovih dana spremamo se i za useljenje u novu zgradu Ambasade u 16. ulici, u neposrednoj blizini Bele kuće. Reč je o istorijskom zdanju u srcu Vašingtona koje je bilo dom nekadašnjeg državnog sekretara SAD Elihjua Ruta, i koje smo pribavili u trajnu svojinu Republike Srbije. 
Zahvalan sam lično predsedniku, Vladi i ministru Selakoviću koji su podržali rešavanje višedecenijskog zatečenog problema sa prostorom za Ambasadu u najbrojnijoj diplomatskoj prestonici sveta. Srbija ovim dobija dom na ponos. Takođe, započeli smo ubrzanu obnovu stare, kraljevske srpske rezidencije u Vašingtonu, koja je bila napuštena nekoliko decenija, a čijim će renoviranjem, uz dobijanje reprezentativnog prostora, Srbija realizovati značajne uštede, baš kao što je uštedu ostvarila i kupovinom nove zgrade ispod tržišne cene, uz to se ratosiljajući dosadašnjih skupih kirija za naredni period. Radimo zaista mnogo na svim poljima, a neko će jednog dana, kopajući po arhivama, reći mnogo više nego što mogu ja danas.

Izvor: Politika