Berlin: Intervju ambasadorke Janković za TV Berlin
Ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković dala je intervju za TV Berlin, u kojem je pretežno govorila o situaciji na KiM, evropskim integracijama Srbije i bilateralnim odnosima sa Nemačkom.
Na pitanje novinara o evropskim integracijama naše zemlje, ambasadorka Janković je odgovorila da je Srbija duže od 10 godina kandidat za članstvo u EU, da smo u taj proces uložili ogroman trud i da nastavljamo sa sprovođenjem reformi. Ukazala je da je članstvo Srbije u EU jedan od naših najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta i da ostajemo čvrsto na našem evropskom putu. Podvukla je činjenicu da smo već sada duboko umreženi sa EU u privredi i mnogim drugim oblastima, te da nastavljamo rad na ostvarenju cilja punopravnog članstva u EU, sa nadom da ćemo uskoro zabeležiti konkretan napredak na tom putu.
Na pitanje novinara da pojasni kakve odnose Srbija ima sa Rusijom i da li su oni prepreka na putu Srbije ka članstvu u EU, ambasadorka Janković je rekla da sa Ruskom Federacijom imamo tradicionalno dobre odnose i istorijsku, kulturnu i religijsku bliskost, kao i da veoma poštujemo činjenicu da Rusija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, što je supstancijalno pitanje za svaku državu. Ukazala je, međutim, da su netačne i maliciozne optužbe koje čujemo u regionu Zapadnog Balkana pa i u EU da je Srbija „produžena ruka Rusije“ u političkom smislu i navela razloge zbog kojih nismo uveli sankcije Rusiji, uprkos tome što smo jasno osudili napad na Ukrajinu. Istakla je da naša zemlja ima dobre odnose i sa Ukrajinom, da oduvek poštujemo njen teritorijalni integritet i suverenitet, te da oba naroda, i Ruse i Ukrajince, smatramo bliskim, bratskim narodima, zbog čega želimo da se sukob što pre okonča. Podsetila je i da je Srbija pružila humanitarnu pomoć Ukrajini, kao i pomoć za obnovu energetskog sistema, te da ukrajinske izbeglice u Srbiji uživaju identična prava kao u EU.
Govoreći o situaciji na KiM i nezavisnosti tzv. Kosova, ambasadorka je naglasila da se radi o jednom opasnom presedanu i da je to razlog zašto, između ostalih, pet članica EU ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost naše pokrajine. Ukazala je da je Srbija ispunila sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, ali da punih deset godina čekamo da Priština ispuni svoju obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština, te da je to, uz sistematsko kršenje ljudskih prava Srba na KiM, bio razlog zbog koga su se Srbi povukli iz institucija i bojkotovali izbore koje je organizovala Priština. Naglasila je da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svih zemalja, ali da to isto očekujemo i kada je naš teritorijalni integritet i suverenitet u pitanju. Podvukavši da je naša pozicija u vezi sa KiM čvrsto zasnovana na principima međunarodnog prava i Povelje UN, naglasila je da vodimo dijalog sa Prištinom sa ciljem normalizacije odnosa, da smo spremni na kompromisna rešenja, ali da se od Srbije ne može očekivati da se odrekne svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
U intervjuu je bilo reči i o bilateralnim odnosima sa Nemačkom, pri čemu je istaknuta izuzetno dobra privredna saradnja, kao i činjenica da preko 500 nemačkih firmi aktivnih u Srbiji zapošljava preko 80000 radnika. Ambasadorka je navela i podatak da je prema anketi Nemačke privredne komore u Beogradu preko 90% nemačkih investitora spremno da ponovo uloži svoj kapital u Srbiji, što je dokaz koliko su zadovoljni uslovima poslovanja u našoj zemlji. Pomenula je i značajne jubileje poput 140. godišnjice potpisivanja Trgovinskog ugovora i Konzularne konvencije između Srbije i Nemačke, uz napomenu da političke teme često dominiraju u nemačkoj javnosti kada je u pitanju Srbija, te da zbog toga ovdašnja javnost nema uvek pravi uvid u sadržinu i dugu tradiciju naše bilateralne saradnje, u kulturi, obrazovanju, privredi i drugim oblastima.
Ambasadorka Janković je govorila i o srpskoj dijaspori u Nemačkoj, ukazavši i na, za sada blagu ali uočljivu tendenciju povratka naših iseljenika u maticu, naročito pripadnika visoko obrazovane mlađe generacije, koji biraju da se vrate u Srbiju jer su sada i tamo u prilici da pronađu zaposlenje u nekoj renomiranoj stranoj kompaniji i da imaju veoma dobre radne i životne uslove, budući da je Srbija u poslednjoj deceniji postigla izuzetan ekonomski napredak, uz vidan porast životnog standarda.