Дачић: "Чувамо успомену на страдање непроцењивог културног блага за српски народ"
„Уважени гости,
Драги пријатељи,
Окупили смо се данас овде поводом успомена на страдање једног народа и његове културе. Шестог априла 1941. године, нацистичка агресија на нашу државу и народ, започета је уништењем нашег вишевековног памћења, уништењем Народне библиотеке Србије у центру Београда.
Народна библиотека Србије је наша најстарија установа културе, основана 1832. године. Од оснивања до коначног усељења у наменски грађено здање на Врачарском платоу, Народна библиотека Србије пресељавана је неколико пута, не само на више локација у престоници, већ и ван ње.
Може се слободно рећи да је фонд предратне Народне библиотеке Србије био сведок динамичне и турбулентне историје ових простора, преплитања разних традиција и култура, језика и религија.
Опште је познат историјски податак да је нацистичка авијација 6. априла 1941. године бомбардовала Београд, а да су запаљиве бомбе пале и на дом српске писмености наносећи непроцењиву штету литерарном и архивистичком благу српског народа. Највреднија ризница културне баштине овог дела Европе, плански бомбардована, сравњена је са земљом.
Крајње нехуманим чином уништен је цео национални фонд, изгорело је много ретких књига. Уништени су бројни средњовековни и оријентални рукописи. Страдала је комплетна картографска и графичка збирка, новине, часописи, као и личне библиотеке непроцењиве вредности Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.
У библиотеци је чувана грађа не само српског порекла већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година.
Историчари и стручњаци за заштиту културне баштине, слажу се у оцени да је планско уништење Народне библиотеке Србије од стране нациста један од највећих појединачних злочина учињених над културном баштином у читавом периоду Другог светског рата на територији Европе. Једна земља и један народ у једном дану су изгубили непроцењиво културно благо, сакупљано и чувано вековима. Нестало је памћење народа сабраног у књигама.
Историја Народне библиотеке Србије, њена страдања и посебно периоди мира, уче нас да пажљиво негујемо наше културно наслеђе, да будемо брижни чувари нашег језика, културе и традиције, свега онога што представља идентитет нашег народа.
У том одговорном и захтевном послу, желим вам сву срећу", рекао је шеф српске дипломатије.