Ђурић: Поносни смо на дугу историју односа са Румунијом

Захваливши на добродошлици, Ђурић је указао да је историја српско-румунских односа изузетно дуга, те да је Србија поносна на 145 година дипломатских односа са Румунијом.

„Ми смо данас договорили серију конкретних корака на унапређењу наших билатералних односа и мапу пута која ће да нам омогућити и да интензивирамо политички дијалог и да појачамо  саобраћајну енергетску, инфраструктурну, економску повезаност између наших земаља“, рекао је Ђурић на конференцији за новинаре.

Министар Ђурић је изразио задовољство чињеницом да је данас договорено да се на министарском нивоу најмање два пута годишње остварују консултације и састанци, као и да министарства одржавају редовне политичке консултације, конзуларне консултације, те разговоре о положају националних заједница са циљем унапређења њиховог положаја.

„За нас је кључни приоритет изградња и завршетак аутопута који ће повезати наше земље. То ће омогућити да се од Београда до Темишвара стигне толико брзо да ће наша два друштва заиста постати много боље интегрисана, са новим економским шансама, са новим приликама у области образовања, у области привреде, у области људске размене и то ће учинити да садашњи ниво односа додатно напредује“, нагласио је Ђурић.

Када је реч о ситуацији на Косову и Метохији, шеф српске дипломатије је навео да је Србија захвална румунским пријатељима на принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету наше земље, као и на принципијелном разумевању за тежину положаја нашег народа на Косову и Метохији.

„Упознао сам наше румунске пријатеље са изазовима са којима се суочава српска заједница на Косову и Метохији, као резултат једностраних и некоординисаних потеза Куртијевог режима“, рекао је министар.

Ђурић је поновио потпуну посвећеност Београда решавању тих проблема путем дијалога, применом постојећих договора који су постигнути под окриљем Европске уније.

„Потребна нам је подршка европских партнера, међу којима је и Румунија, у томе да заштитимо нешто што су наше заједничке вредности, а то су људска, политичка, економска и друга права нашег народа“, нагласио је министар.

Говорећи о процесу евроинтеграција, Ђурић је поручио да је наша земља веома захвална на подршци Румуније, и најавио да ће Србија до 2027. године формално завршити све реформе које су јој потребне за чланство у Европској унији.

Ђурић је истакао да је српска економија данас у таквом расту и развоју, да смо за мање од деценије више него удвостручили наш бруто домаћи производ, да смо добили, захваљујући мерама које је предузимао председник Вучић у претходним годинама, и инвестициони рејтинг, због чега је Србија привукла 65% директних страних инвестиција у региону западног Балкана.

„Мислим да, уколико спојимо наше економије, можемо да донесемо већи просперитет нашим грађанима у Румунији и Србији, али и да заједничким наступима на трећим тржиштима дамо додатни импулс нашој међународној економској сарадњи“, навео је министар.

Када је реч о инфраструктурним пројектима од стратешког интереса, Ђурић је рекао да је данас разговарано и о поновном успостављању железничког путничког саобраћаја, као и о ревитализацији железничке инфраструктуре.

„Пренео сам интересовање српске стране за укључивање румунских партнера у неке наше пројекте, попут Експа 2027, где ће Београд бити домаћин једне велике изложбе, и волели бисмо да видимо румунске компаније заступљене у изградњи различитих сегмената тог пројекта који ће заиста променити слику овог дела наше земље“, закључио је шеф српске дипломатије.

Министарка Одобеску је новинарима након састанка рекла да је главни циљ данашњих разговора био договор о динамичном и прагматичном приступу политичко-дипломатском, економском и секторском дијалогу две земље.

„Договорили смо се у вези са дијалогом између наших министарстава. Конкретан пример је Меморандум о разумевању коју смо управо потписали, а који омогућава конкретну сарадњу на нивоу наших дипломатских академија“, казала је Одобеску.

Министарка је поздравила економски напредак који је Србије остварила у претходних десет година, те поновила да постоји обострана воља за даље јачање и диверсификацију билатералне економске сарадње.

„Један позитиван пример у области енергетске инфраструктуре је потписивање меморандума о реализацији пројекта природног гаса Арад-Мокрин. Што се саобраћаја тиче, желимо да имамо резултате када је реч о друмској и железничкој компоненти“, навела је румунска шефица дипломатије.

Према њеним речима, отварање културног института у Београду и Букурешту са огранцима у Вршцу и Темишвару представља важан циљ дијалога Србије и Румуније.

„Румунска заједница у Србији и српска заједница у Румунији представљају чврст мост између наших земаља и власти морају да делују на јачању улоге две мањине у укупним билатералним односима“, констатовала је министарка.

Одобеску је поновила сталну подршку Румуније процесу евроинтеграција Србије, те истакла значај одрживог темпа реформи у процесу приступања наше земље Европској унији.

„Западни Балкан представља регион од стратешког значај за Румунију. Што се тиче безбедности, навела сам чињеницу да Румунија даје значајан допринос у региону великим војним присуством у операцијама Еуфор Алтеа у Босни и Херцеговини и Кфор на Косову. Наша земља у јануару 2025. године преузеће команду над Еуфор Алтеа, чиме смо почаствовани, а овај мандат нам даје додатну одговорност“, навела је министарка.

Министри су, након данашњих разговора, потписали Меморандум о сарадњи између Дипломатске академије МСП Србије и Румунског дипломатског института МСП Румуније.