gototopgototop
Министарство спољних послова Спољна политика Безбедносна политика
четвртак, 07. децембар 2017. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир (ПзМ)
+ larger fontnormal font- Smaller font

Увод

Програм Партнерство за мир је најзначајнија иницијатива НАТО, формално покренута 1994. године, у циљу развијања стабилности и безбедности у Европи и шире у свету, кроз јачање поверења и сарадње између НАТО и других држава у евро-атлантском простору. Заштита и унапређење основних слобода и људских права, демократски развој и очување слободе, правде и мира представљају заједничке вредности на којима почива програм Партнерство за мир и као такве компатибилне су са вредностима других међународних и регионалних организација - Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу, Савета Европе, Европске Уније и других организација.

Партнерство за мир је програм билатералне сарадње између НАТО и појединачних држава, који се базира на начелима добровољности, флексибилности и транспарентности. Програм је за сваку земљу учесницу индивидуалан и специфичан. Учеснице програма Партнерства за мир самостално одређују ниво, садржај и динамику партнерске сарадње, у складу са сувереним правима, националним интересима, потребама и могућностима. Иако је његово основно тежиште развој сарадње у области одбране, веома је значајна политичка димензија овог програма, као важног фактора европске безбедносне архитектуре.

Приликом приступања Партнерству за мир, државе потврђују да су привржене доследном испуњавају обавеза из Повеље УН и начела Универзалне декларације о људским правима, посебно да ће се уздржавати од претњи употребом силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе, да ће поштовати постојеће границе и да ће несугласице решавати мирним средствима. Оне, такође, потврђују своју приврженост Завршном акту из Хелсинкија и свим другим документима ОЕБС, као и поштовању обавеза у сфери разоружања и контроле наоружања.

За приступање програму неопходна је сагласност Алијансе, која цени спремност државе кандидата на основу сопствених стандарда и критеријума и тек тада упућује позив земљи која је изразила интерес да јој приступи. Учешће у Партнерству за мир и чланство у Европској Унији нису међусобно условљени, али су компатибилни, с обзиром на то да НАТО и Европска унија имају блиске системе вредности, стандарде и процедуре.

Политички оквир за сарадњу НАТО са партнерским земљама је Савет евроатлантског партнерства (Euro-Atlantic Partnership Council), политичко-безбедносни форум који окупља све државе чланице НАТО и учеснице програма Партнерство за мир. Савет евроатлантског партнерства представља механизам политичке координације и надзора свих активности у Партнерству за мир и форум на коме се, путем политичких консултација, разматрају питања од значаја за партнерску сарадњу.

Република Србија у програму Партнерство за мир

Односи Републике Србије и НАТО су у много чему специфични - резултат су и рефлексија историјских околности и догађаја из недавне прошлости. Међутим, на обе стране постоји изражено разумевање да унапређење партнерске сарадње, посебно кроз учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, доприноси стабилности и јачању поверења на Балкану и ширем евроатлантском простору. У том смислу, за Републику Србију је, у актуелном периоду, учешће у програму Партнерство за мир најадекватнији оквир за развој односа и сарадње са НАТО, државама чланицама Алијансе и другим учесницима програма Партнерство за мир, посебно имајући у виду природу овог програма, његову флексибилности и могућности за његово индивидуално прилагођавање свакој учесници.

Односи Републике Србије и НАТО у периоду непосредно пре приступања програму Партнерство за мир развијали су се узлазном линијом и манифестовали кроз развијени политички дијалог. Упоредо са унапређивањем односа са политичким и војним структурама НАТО, Република Србија је развијала разноврсну билатералну сарадњу у области политике безбедности и одбране са државама чланицама НАТО и програма Партнерство за мир.

На Самиту НАТО у Риги, 29. новембра 2006. године, Република Србија је позвана, уз Црну Гору и Босну и Херцеговину, да приступи програму Партнерство за мир. Учесница програма је формално постала 14. децембра исте године, када је тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, у седишту НАТО у Бриселу, потписао Оквирни документ, који садржи основна начела програма Партнерство за мир. Тиме је Република Србија и званично постала учесница програма Партнерство за мир и стекла право да учествује у раду Савета за евроатлантско партнерство, као и комитета и радних тела НАТО у формату отвореном за државе партнере.

Након потписивања Оквирног документа, Влада Републике Србије је усвојила Презентациони Документ, који је тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић 5. септембра 2007. године, уручио у седишту НАТО. Овим документом дефинисане су области сарадње са НАТО, активности које Република Србија намерава да предузме како би остварила циљеве партнерства, као и војне и друге капацитете које ставља на располагање за програм Партнерство за мир. У Презентационом документу Република Србија је истакла намеру да активно учествује у програму Партнерство за мир и спремност да партиципира у скоро свим успостављеним механизмима програма, укључујући и Индивидуални акциони план партнерства (Individual Partnership Action Plan), као виши облик сарадње.

Република Србија и НАТО закључили су 1. октобра 2008. године Споразум о безбедности информација (Security Agreement), а Народна скупштина Републике Србије га је ратификовала 5. јула 2011. године. Овим споразумом гарантује се минимум неопходних стандарда заштите података који се међусобно размењују. На овај начин је омогућена размена информација поверљиве садржине са НАТО и створени услови за активнију улогу Републике Србије у Партнерству за мир.

Крајем октобра 2008. године, Влада Републике Србије је донела Одлуку о отварању Мисије Републике Србије при НАТО, што је представљало важан корак у циљу јачања дипломатског и одбрамбено-војног присуства у седишту Алијансе, за унапређење дијалога и развој сарадње у оквиру програма Партнерство за мир. Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године.

Први Индивидуални програм партнерства (Individual Partnership Programme) између Републике Србије и НАТО за 2009-2010. годину усвојен је крајем 2008. године, чиме је конкретизовано учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, сходно циљевима и областима сарадње наведеним у Презентационом документу. Други Индивидуални план програм партнерства обухватао је период 2010-2011. годину, а трећи период 2011-2012.

Влада Републике Србије је, у фебруару 2011. године, усвојила Закључак о покретању процедуре за израду Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP) између РС и НАТО, као интензивнијег облика сарадње у оквиру Партнерства за мир. IPAP се састоји из Презентационог документа и матричног плана имплементације циљева дефинисаних у Презентационом документу. Влада Републике Србије је 14. јула 2011. године усвојила Презентациони документ, који је 25. новембра 2011. године представљен у седишту НАТО у Бриселу.

Први IPAP (за период 2015-2016) ступио је на снагу 15. јануара 2015. године и усвајање овог документа представљао је значајан корак напред у односима између Републике Србије и НАТО, којим су створени услови за редован и структуиран дијалог, укључујући и дијалог на политичком нивоу. Важење поменутог IPAP продужено је и за 2017. годину, а у току је израда IPAP за период 2018-2019. године.

Извештај о имплементацији првог IPAP је показао да је, од укупно 215 активности, у предвиђеном року у потпуности реализовано 134 (62%), 75 је делимично реализовано (35%), а 6 није реализовано (3%). НАТО Комитет за партнерство и кооперативну безбедност (PCSC) усвојио је 26. септембра 2016. године Извештај о досадашњој имплементацији IPAP, који је препознао изузетан напредак у развоју партнерских односа Републике Србије и НАТО постигнут у том периоду.

Поред наведеног, остварује се и заједничка активност између Републике Србије и НАТО у оквиру Процеса планирања и прегледа (Planning and Review Process), механизма програма Партнерство за мир који је од посебног значаја за унапређење сарадње на војном плану.

Значај учешћа Републике Србије у програму Партнерство за мир

Учешће у програму Партнерство за мир доприноси суштинском учвршћивању међународног положаја и угледа Републике Србије, у складу је са постављеним спољнополитичким приоритетима Републике Србије и у функцији је бржег напредовања у процесу евроинтеграције.

Такође, има позитивне ефекте на процес реформе сектора безбедности и система одбране, посебно у контексту помоћи ефикаснијем прилагођавању општеприхваћеним принципима демократске контроле оружаних снага и јачању спремности земље да одговори на савремене безбедносне изазове и претње.

Важан аспект практичне сарадње између Републике Србије и НАТО односи се на уништавање вишкова застареле муниције и убојних средстава који представљају опасност по безбедност наших грађана и животне средине. У том смислу, НАТО и Република Србија су 12. октобра 2016. године започеле пројекат намењен уништавању вишкова муниције и убојних средства и техничко-технолошкој модернизацији „Техничко ремонтни завод Крагујевац". Пројекат се финансира и средстава повереничког фонда НАТО укупне вредности 3,7 милиона долара.

Такође, под окриљем НАТО програма научне сарадње (Science for Peace and Security) постоје бројни пројекти на којима су ангажовани наши млади научници. Ови научни пројекти, финансирани и подржани од стране НАТО, имају конкретну употребну вредност и практичан значај за грађане, локалне заједнице и јавне институције. У току је реализација и привођење крају 6 пројеката из различитих научних области, а у августу 2017. године је објављено да осам српских научника предводи истраживачки пројекат за развој комерцијалне производње биогорива из алги.

Важно подручје односа са НАТО представља сарадња у области цивилне заштите и ванредних ситуација, кроз коју стичемо најбоља искуства и унапређујемо своје структуре и капацитет за реаговање у случају природних непогода и других ванредних ситуација. Република Србија је учествовала, са новооснованим тимом за претрагу и спасавање на води, на вежби управљања последицама ванредних ситуација „EADRCC Црна Гора 2016", од 31. октобра до 04. новембра 2016. године. Представници Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије су учествовали на „EADRCC" вежби у области ванредних ситуација која је одржана у Тузли (Босна и Херцеговина) од 25. до 29. септембра 2017.године. У току 2018. године ће се у Републици Србији организовати вежба управљања последицама у ванредним ситуацијама, коју ће Република Србија организовати заједно са НАТО Евроатлантски центром за координацију одговора на ванредне ситуације – EADRCC.

Упоредо са унапређивањем односа са релевантним структурама НАТО, Република Србија развија разноврсну билатералну сарадњу у политичко-безбедносној области са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир.


 Политички дијалог између Републике Србије и НАТО
 
Усвајањем IPAP успостављен је оквир за продубљивање сарадње између Републике Србије и НАТО и, у том смислу, за унапређење и подизање политичког дијалога на виши ниво. Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и тадашњи министар одбране Братислав Гашић су 18. марта 2015. године посетили Седиште НАТО у Бриселу и учествовали на састанку Северноатлантског савета и Републике Србије, где су разговарали са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом и сталним представницима држава чланица НАТО. Посебан значај за даље унапређење односа између Републике Србије и НАТО имала је посета генералног секретара Јенса Столтенберга Београду 19.-20. новембра 2015. године, који се том приликом састао са тадашњим председником Владе Републике Србије Александром Вучићем и другим високим званичницима. Генерални секретар Јенс Столтенберг је, том приликом, изразио жаљење због невино страдалих током бомбардовања СРЈ 1999. године и упутио саучешће њиховим породицама.

Тренд даљег јачања политичког дијалога на највишем нивоу настављен је посетом тадашњег председника Владе Републике Србије Александра Вучића седишту НАТО 23. новембра 2016. године. У билатералним разговорима са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом размотрене су даље перспективе за продубљивање партнерске сарадње између НАТО и Републике Србије, као и друге теме од заједничког интереса. Тадашњи председник Владе Александар Вучић учествовао је и на састанку Северноатлантског савета, где је са сталним представницима држава чланица разменио мишљења о билатералним односима Републике Србије и НАТО и другим безбедносно-политичким темама од значаја за регион Западног Балкана.

У 2017. години је било више сусрета представника Републике Србије и НАТО. Заменица  генералног секретара НАТО Роуз Готемилер је, 23. јуна у Београду, присуствовала свечаном пријему поводом ступања на дужност председника Републике Србије Александра Вучића, када је имала и одвојене сусрете са председником Александром Вучићем и председницом Владе Аном Брнабић. Министар одбране Александар Вулин посетио је 22. септембра седиште НАТО у Бриселу, где се састао са заменицом генералног секретара НАТО Роуз Готемилер. Последња у низу посета на високом и највишем нивоу била је 14. новембра 2017. године, када је председник Републике Србије Александар Вучић посетио Седиште НАТО у Бриселу и сусрео се са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, као и са сталним представницима држава чланица НАТО.

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) - PDF