gototopgototop
Министарство спољних послова Спољна политика Безбедносна политика
уторак, 19. јун 2012. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир (ПзМ)
+ larger fontnormal font- Smaller font

Увод

Програм Партнерство за мир је најзначајнија иницијатива НАТО, формално покренута 1994. године, у циљу развијања стабилности и безбедности у Европи и шире у свету, кроз јачање поверења и сарадње између НАТО и других држава у евро-атлантском простору. Заштита и унапређење основних слобода и људских права, демократски развој и очување слободе, правде и мира представљају заједничке вредности на којима почива програм Партнерство за мир и као такве компатибилне су са вредностима других међународних и регионалних организација - Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу, Савета Европе, Европске Уније и других организација.

Партнерство за мир је програм билатералне сарадње између НАТО у целини и појединачних држава, који се базира на начелима добровољности, флексибилности и транспарентности. Програм је за сваку земљу учесницу индивидуалан и специфичан. Учеснице програма Партнерства за мир самостално одређују ниво, садржај и динамику партнерске сарадње, у складу са сувереним правима, националним интересима, потребама и могућностима. Иако је његово основно тежиште развој сарадње у области одбране, веома је значајна политичка димензија овог програма, као важног фактора европске безбедносне архитектуре.

Приликом приступања Партнерству за мир, државе потврђују да су привржене доследном испуњавају обавеза из Повеље УН и начела Универзалне декларације о људским правима, посебно да ће се уздржавати од претњи употребом силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе, да ће поштовати постојеће границе и да ће несугласице решавати мирним средствима. Оне, такође, потврђују своју приврженост Завршном акту из Хелсинкија и свим другим документима ОЕБС, као и поштовању обавеза у сфери разоружања и контроле наоружања.

За приступање програму неопходна је сагласност Алијансе, којa цени спремност државе кандидата на основу сопствених стандарда и критеријума и тек тада упућује позив земљи која је изразила интерес да joj приступи. Учешће у Партнерству за мир и чланство у Европској Унији није међусобно условљено, али је компатибилно, с обзиром да НАТО и Европска унија имају блиске системе вредности, стандарде и процедуре.

Политички оквир за сарадњу НАТО са партнерским земљама је Савет евроатлантског партнерства (енг. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC), политичко-безбедносни форум који окупља све државе чланице НАТО и учеснице програма Партнерство за мир. Савет евроатлантског партнерства представља механизам политичке координације и надзора свих активности у Партнерству за мир и форум на коме се, путем политичких консултација, разматрају питања од значаја за партнерску сарадњу.

Република Србија у програму Партнерство за мир

Односи Републике Србије и НАТО су у много чему специфични - резултат су и рефлексија историјских околности, догађаја из недавне прошлости и отворених актуелних питања. Позиција НАТО према питању Косова и Метохије, односно чињеница да је већина држава чланица Алијансе признала једнострано проглашлену независност Косова, као и учешће НАТО/КФОР у формирању нелегалних, тзв. Косовских безбедносних снага, оптерећује и неминовно се одражава на тренутни ниво односа Републике Србије и НАТО. Међутим, на обе стране постоји изражено разумевање да унапређење партнерске сарадње, посебно кроз учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, доприноси стабилности и јачању поверења на Балкану и ширем евроатлантском простору. У том смислу, за Републику Србију је, у актуелном периоду, учешће у програму Партнерство за мир најадекватнији оквир за развој односа и сарадње са НАТО, државама чланицама Алијансе и другим учесницима програма Партнерство за мир, посебно имајући у виду природу овог програма, његову флексибилности и могућности за његово индивидуално прилагођавање свакој учесници.

Односи Републике Србије и НАТО у периоду непосредно пре приступања програму Партнерство за мир развијали су се узлазном линијом и манифестовали кроз развијени дијалог. Упоредо са унапређивањем односа са политичким и војним структурама НАТО, Република Србија је развијала разноврсну билатералну сарадњу у области политике безбедности и одбране са државама чланицама НАТО и програма Партнерство за мир.

На Самиту НАТО у Риги, 29. новембра 2006. године, Република Србија је позвана, уз Црну Гору и Босну и Херцеговину, да приступи програму Партнерство за мир. Учесница програма је формално постала 14. децембра исте године, када је председник Републике Србије Борис Тадић, у седишту НАТО у Бриселу, потписао Оквирни документ, који садржи основна начела програма Партнерство за мир. Тиме је Република Србија и званично постала учесница програма Партнерство за мир и стекла право да учествује у раду Савета за евроатлантско партнерство, као и комитета и радних тела НАТО у формату отвореном за партнере.

Након потписивања Оквирног документа, Влада Републике Србије је усвојила Презентациони Документ, који је министар спољних послова Вук Јеремић 5. септембра 2007. године, уручио у седишту НАТО. Овим документом дефинисане су области сарадње са НАТО, активности које Република Србија намерава да предузме како би остварила циљеве партнерства, као и војне и друге капацитете које ставља на располагање за програм Партнерство за мир. У Презентационом документу Република Србија је истакла намеру да активно учествује у програму Партнерство за мир и спремност да партиципира у скоро свим успостављеним механизмима програма, укључујући и Индивидуални акциони план партнерства (енг. Individual Partnership Action Plan), као вишем облику сарадње. У документу се, међутим, не предвиђа учешће Републике Србије у Акционом плану за чланство (енг. Membership Action Plan), као механизму партнерства који се додељује, на основу одлуке НАТО, држави учесници програма Партнерство за мир, која је изразила намеру да приступи НАТО и затражила овај статус.

У годинама након приступања програму Партнерство за мир, предузет је низ корака у циљу интензивирања учешћа Републике Србије у Партнерству за мир, захваљујући којим је остварен напредак у сарадњи, поздрављен и од стране НАТО.

Република Србија и НАТО закључили су 1. октобра 2008. године Споразум о безбедности информација (енг. Security Agreement), а Народна скупштина Републике Србије га је ратификовала 5. јула 2011. године. Овим споразумом гарантује се минимум неопходних стандарда заштите података који се међусобно размењују. На овај начин је омогућена размена информација поверљиве садржине са НАТО и створени услови за активнију улогу Републике Србије у Партнерству за мир.

Крајем октобра 2008. године, Влада Републике Србије је донела Одлуку о отварању Мисије Републике Србије при НАТО, што је представљало важан корак у циљу јачања дипломатског и одбрамбено-војног присуства у седишту Алијансе, за унапређење дијалога и развој сарадње у оквиру програма Партнерство за мир. Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године.

Први Индивидуални програм партнерства између Републике Србије и НАТО за 2009-2010. годину усвојен је крајем 2008. године, чиме је конкретизовано учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир, сходно циљевима и областима сарадње наведеним у Презентационом документу. Други Индивидуални план програм партнерства обухвата период 2010-2011. годину, а тренутно се реализује трећи, за период 2011-2012. који је Влада Републике Србије усвојила крајем децембра 2010. године, а НАТО одобрио у јануару 2011. године.

"Влада Републике Србије је, у фебруару 2011. године, усвојила Закључак о покретању процедуре за израду Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) између РС и НАТО, као интензивнијег облика сарадње у оквиру Партнерства за мир. ИПАП се састоји из Презентационог документа и матричног плана имплементације циљева дефинисаних у Презентационом документу. Влада Републике Србије је 14. јула 2011. године усвојила Презентациони документ, који је 25. новембра 2011. године представљен у седишту НАТО у Бриселу.
Влада Републике Србије усвојила је ИПАП 20. децембра 2014, а Северноатлантски савет (NAC) НАТО 15. јануара 2015. године, чиме је документ формално ступио на снагу. Усвајање овог документа представља значајан корак напред у односима између Републике Србије и НАТО-а и створиће услове за редован и структуриран дијалог, укључујући и дијалог на политичком нивоу.
ИПАП одражава политику и реформске циљеве Републике Србије, у комбинацији са колективним препорукама НАТО. Утврђивањем свеобухватног акционог плана, ИПАП омогућава да се сарадња фокусира на испуњавање потреба Републике Србије и заједничких интереса НАТО.
Предузете активности у складу су са опредељењем Републике Србије да активно учествује у Партнерству за мир, као и са политиком војне неутралности Републике Србије".

Резултати анализе имплементације IPAP-а за првих годину дана су више него охрабрујући с обзиром на то да се ради о првом двогодишњем циклусу IPAP између РС и НАТО. Од укупно 215 активности за двогодишњи период 2015-2016, у предвиђеном року није реализовано само 6. Значајно је да је 62% активности реализовано у предвиђеном року, 35% је делимично реализовано, а само 3% активности није реализовано. Значајни резултати у имплементацији ИПАП признати су и од стране НАТО кроз редован циклус сагледавања досадашњег учинка. 

Поред наведеног, остварује се и заједничка активност између Републике Србије и НАТО у оквиру Процеса планирања и прегледа (енгл. Planning and Review Process - PARP), механизма програма Партнерство за мир који је од посебног значаја за унапређење сарадње на војном плану.

Значај учешћа Републике Србије у програму Партнерство за мир

Учешће у програму Партнерство за мир доприноси суштинском учвршћивању међународног положаја и угледа Републике Србије. Кроз активно учешће у програму Партнерство за мир Република Србија је у могућности да, заједно са НАТО, његовим чланицама и другим учесницима у овом програму, сарађује у свим областима од интереса, реафирмише залагање за снажење регионалне и шире међународне стабилности и доприноси тиме одрживом и дугорочном развоју региона.

Интезивно учешће у програму Партнерство за мир је у складу са постављеним спољнополитичким приоритетима Републике Србије и у функцији је што бржег приближавања европским интеграцијама. Учешћем у програму додатно се потврђује приврженост Републике Србије заједничким вредностима на којима почива не само програм Партнерство за мир, него и све европске и евроатлантске структуре.

Учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир има позитивних ефеката на процес реформе сектора безбедности и система одбране, посебно у контексту помоћи ефикаснијем прилагођавању општеприхваћеним принципима демократске контроле оружаних снага и јачању спремности земље да одговори на савремене безбедносне изазове и претње.

Са своје стране, НАТО поздравља активности Републике Србије у оквриу програма Партнерства за мир и изражава спремност за даљим интензивирањем сарадње.

У декларацијама усвојеним на Самитима НАТО у Букурешту, 2008. године, и Стразбуру/Келу, 2009. године, изражена је спремност НАТО за даљи развој односа са Републиком Србијом, коришћењем у пуној мери њеног чланства у Партнерству за мир, као и за продубљивање сарадње, првенствено кроз развој Индивидуалног акционог плана партнерства.

На Самиту НАТО у Лисабону, одржаном новембра 2010. године, нису учествовале државе Партнерства за мир, али је састанак имао посебну важност за партнере, пре свега због усвајања Новог стратешког концепта НАТО и јачања основа за грађење односа НАТО са другим државама. Новим стратешким концептом изражава се спремност да се помогне интеграција Западног Балкана у евро-атлантске структуре, иако се сам документ не бави детаљније ни Србијом, ни регионом. Република Србија ниje билa предмет разматрања ни на последњем Самиту НАТО у Чикагу, одржаном 20-21. маја 2012. године. У завршну Декларацију са скупа унете су одредбе о охрабривању Србије да развија сарадњу са НАТО, као и да подржи напоре усмерене ка консолидацији мира и стабилности на КиМ.

Током Самита НАТО у Велсу (Велика Британија) септембра 2014, Србија је по први пут након Самита у Букурешту била позвана на састанак шефова држава и влада НАТО и, заједно са низом других партнерских држава, учествовала на једном од састанака Самита (састанак Платформе за интероперабилност), што представља потврду да наша земља у оквиру програма ПзМ ужива статус поузданог, предвидљивог и одговорног партнера. Такође, Република Србија је позвана и учествовала је на састанку у истом формату на Самиту Алијансе у Варшави који је одржан јула 2016. године.

Важан аспект практичне сарадње између Републике Србије и НАТО односи се на уништавање вишкова застареле муниције и убојних средстава који представљају опасност по безбедност наших грађана и животне средине. У том смислу, НАТО и Република Србија су 12. октобра 2016. године започеле пројекат намењен уништавању вишкова муниције и убојних средства и техничко-технолошкој модернизацији „ТРЗ Крагујевац". Пројекат се финансира и средстава повереничког фонда НАТО укупне вредности 3,7 милиона долара. Средства за овај фонд, који предводи Велика Британија, донирало је више чланица НАТО и партнерских држава. Иначе, ово је четврти поверенички фонд путем којег НАТО финансијски подржава реализацију пројеката у Републици Србији.

Такође, под окриљем НАТО програма научне сарадње (Science for Peace and Security) постоје бројни пројекти на којима су ангажовани наши млади научници. Ови научни пројекти, финансирани и подржани од стране НАТО имају конкретну употребну вредност и практичан значај за грађане, локалне заједнице и јавне институције.

Важно подручје односа са НАТО представља сарадња у области цивилне заштите и ванредних ситуација, кроз коју стичемо најбоља искуства и унапређујемо наше структуре и капацитет за реаговање у случају природних непогода и других ванредних ситуација. Суочена са таласом миграната, Република Србија је 17. децембра 2015. год. по први пут упутила формални захтев за помоћ НАТО Евроатлантског координационог центра за одговор у случају катастрофа (EADRCC). Реагујући на захтев Србије, помоћ у шаторима, ћебади, душецима, средствима за хигијену, лековима и другим средствима неопходнима за збрињавање избеглица упутило је више држава чланица НАТО и партнерских држава.

Упоредо са унапређивањем односа са релевантним структурама НАТО, Република Србија развија разноврсну билатералну сарадњу у политичко-безбедносној области са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир. Ова сарадња чини важан сегмент укупних односа Републике Србије са НАТО. Тренутни ниво билатералне сарадње са појединим државама у значајној мери одређен је њиховим ставом према једнострано проглашеној независности Косова.

 Политички дијалог између Републике Србије и НАТО
 
Усвајањем ИПАП успостављен је оквир за продубљивање сарадње између Републике Србије и НАТО и, у том смислу за унапређење и подизање политичког дијалога на виши ниво. У том смислу, Министри спољних послова и одбране Републике Србије И. Дачић и Б. Гашић 18. марта 2015. године посетили су Седиште НАТО у Бриселу и учествовали на састанку Северноатлантског савет и Србије, где су разговарали са ГС НАТО Ј. Столтенбергом и сталним представницима држава чланица НАТО. Посебан значај за даље унапређење односа између Републике Србије и НАТО имала је посета генералног секретара ове организације Ј. Столтенберга Београду 19-20. новембра 2015. године, који се том приликом састао са председником владе Републике Србије А. Вучићем и другим високим званичницима. 

Тренд даљег јачања политичког дијалога на највишем нивоу настављен је посетом председника Владе Републике Србије седишту НАТО 23. новембра 2016. године. У билатералним разговорима са генералним секретаром НАТО Ј. Столтенбергом размотрене су даље перспективе за продубљивање партнерске сарадње између НАТО и Републике Србије, као и друге теме од заједничког интереса. Председник Владе А. Вучић учествовао је и на састанку Северноатлантског савета, где је са сталним представницима држава чланица разменио мишљења о билатералним односима Републике Србије и НАТО и другим безбедносно-политичким темама од значаја за регион Западног Балкана.