gototopgototop
Министарство спољних послова
Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Посета Краља Петра II Карађорђевића Америци
+ larger fontnormal font- Smaller font
Kralj-Petar-II-i-Franklin-D-Ruzvelt
Краљева посета Америци започета је 24. јуна 1942. године пријемом у Белој кући, који му је веома топло приредио председник Рузвелт. Дочекан је са највишим државним почастима, које су чак превазилазиле званичан протокол. (Једна од тих великих почасти била је и та да је високом госту додељено да првог дана преноћи у Белој кући у соби у којој је спавао бивши председник Линколн.) Обраћајући се краљу Петру веома дирљивим речима, председник Рузвелт је рекао како је још као млад човек са великим интересовањем и дубоким осећањем читао о петстогодишњој борби српског народа за национално ослобођење и успостављање своје суверености. Следећи ту часну традицију Ваших предака, Ви сте у критичном тренутку, заједно са Вашим народом, изабрали пут који су они увек следили, пут правде и одбране слободе. И тако сте ступили на страну оних који се боре за исте крајње циљеве, и то у тренутку када је та страна била у тешком положају, принуђена на повлачење. У одговору на овакав пријем, краљ Петар се захвалио председнику Рузвелту и америчкком народу на разумевању и моралној подршци, који показују према борби и страдањима његовог народа. Штампа је дала овој посети велики публицитет пишући са симпатијама и представљајући је као централни политички догађај. У разговорима у четири ока, који је амерички Председник имао са краљем Петром, одао је признање „његовим храбрим борцима" и обећао помоћ четничкој герили.

Kralj-Petar-II
Веома надахнуто, са дубоким емоцијама, краљ је говорио посланицима америчког Конгреса, рекавши да то тело представља не само вољу америчког народа него и поборника и заштитника идеја и принципа „за које се сви ми боримо". Наставио је овим речима: Обртом окрутне субине, ја никада нисам био у могућности да се обратим представницима мога народа. Неколико дана од почетка моје владавине цео мој народ и институције били су изложени немилосрдном уништењу окрутном инвазијом. Стотине и хиљаде наших људи већ је убијено у борби или су хладнокрвно масакрирани. Многи од оних који нису убијени или заробљени од Немаца, Итапијана, Бугара и Мађара, наставили су да се боре под несавладивим вођством мог првог војника и верног пријатеља ђенерала Драже Михаиловића... Од тих ћутљивих ратника из далеких гора ја доносим другарске поздраве народу Сједињених Држава. У осврту на будућност Југославије, указао је да се уочавају разлике између Срба, Хрвата и Словенаца и да су потребне акције (законског) регулисања и реформе да би се „исправиле грешке из прошлости" и повратило уважавање и поверење једних у друге. Те акције су нужне и „ми ћемо их учинити" - рекао је краљ Петар на завршетку свог обраћања америчком конгресу.

Током посете Краљева активност је била највише уредсређена на обраћање америчким званичницима и јавности у захтевима за пружање помоћи покрету ђенерала Михаиловића. У свим тим иступима, говорећи на енглеском, истицао је борбу четничког покрета, као и своје залагање за демократско уређење земље после рата. У посебном писму председнику Рузвелту детаљно је изложио страдања која његов народ у земљи подноси, споменувши, овом приликом, и злочине Павелићевих усташа, апелујући још једном за давање веће помоћи четничком покрету. Све ово нису добро примили једино хрватски чланови југословенске владе, као и хрватски исељенички кругови у Америци. Према Фотићевом извештају, организација Хрватске братске заједнице није одговорила на позив и њени представници нису дошли на пријем који је краљ приредио. Своје незадовољство изразили су и министри Крњевић и Шутеј и, у том смислу, упутили су из Лондона поруку Шубашићу. Овај је одмах променио своје расположење жалећи се да је, као представник Хрвата, у време краљеве посете „запостављен". На констатацију посланика Фотића да је обавезно присутан у југословенској делегацији при свим пријемима који се у Америци Краљу приређују, као и на оним које је Краљ приредио за америчке званичнике, Шубашић је признао да је од Крњевића и Шутеја примио поруку да настоји да се у свим Краљевим говорима уз Дражу помене и Мачек. О тој ствари краљ Петар се, у свом обраћању америчком конгресу, изразио на овај начин: Ми ћемо судити наше грађане, не по њиховим политичким погледима, нити по расним и верским везама, већ по њиховом држању према садашњој борби. Ко год се буде борио с нама, поделиће с нама благослове победе. Краљ је, ипак, посетио и представнике југословенских исељеничких организација. У име Хрвтаске заједнице поздравио га је њихов председник Бутковић, а у име Срба око левичарског листа „Слободне ријечи" Гаћиновић и вођа српске радничке партије Мирко Марковић, који је, чак, предао Краљу хиљаду долара као помоћ побуњеницима и вођи покрету отпора ђенерала Михаиловићу.
Са овог скупа изостали су представници групе око „Американског србобрана", који су посебно посетили Краља. Тај сусрет је био нешто интимнији: пошто су му уручили комплете издања свога листа и златну повељу, сликали су се се заједно са Краљем.

Nikola-Tesla
За време боравка у Њујорку, остварила се и Краљева жеља да види великог научника српског порекла Николу Теслу: посетио га је 8. јула у хотелу „New Yorker", где је Тесла проводио своје последње дане живота. Из тог сусрета сачувана је и заједничка фотографија, коју је начинио Краљев фотограф.

La Guardia
Велики пријем у хотелу „Валдорф Асторија" са хиљаду званица, приредио је Краљу градоначелник Њујорка Ла Гвардија. Обратио му се на српском језику, пошто је као амерички конзул раније службовао у Трсту и отуда упознао Југославију. Није изостала ни Краљева посета војној академији Норфолку, Универзитету у Принстону, огледној пољопривредној станици у близини Вашингтона, неким привредним организацијама и културним установама широм Америке. Краљева посета одвијала се по утврђеном програму и протекла је у најбољем реду. Полиција је гарантовала пуну безбедност: поред униформисаних агената, њих око 300, Краљево кретање пратило је и око 120 детектива.